Актуелни аспекти спровођења мера безбедности и здравља на раду

По питању мера безбедности на раду постоје и обавезе и одговорности, тако да ће у наставку уследити приказ одређених случајева активног спровођења мера безбедности и здравља на раду, који могу бити корисни и послодавцима и запосленима.   Закон о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС”, бр. 101/2005 и 91/2015 – у даљем тексту: Закон) донесен је са циљем да уреди спровођење и унапређивање безбедности и здравља на раду лица која учествују у радним процесима, а ради спречавања повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом. Укратко, према одредбама Закона: – послодавци су обавезни да спроводе прописане мере заштите на раду, – запослени су дужни да се прописаних мера придржавају, али – запослени могу да одбију да раде ако сматрају да прописане и неопходне мере безбедности на раду нису спроведене и да им прети опасност на раду. Дакле, као што се види, по питању спровођења мера безбедности на раду постоје и законске обавезе и одговорност, као и заинтересованост свих страна да се рад одвија у безбедним условима. При таквом стању ствари у пракси су приметни многобројни аспекти прилагођавања и послодаваца и запослених важећим мерама безбедности на раду, тако да ће овом приликом бити изнет један број случајева који могу да буду корисни и послодавцима и синдикатима у активном спровођењу мера безбедности и здравља на раду. Могућност одбијања рада на неисправним машинама – случај када не ради клима-уређај Прописима из области безбедности и здравља на раду није утврђена  минимална односно максимална спољна температура при којој би рад морао да се обустави. Из тог разлога Влада Републике Србије је 2007. године донела препоруку послодавцима да организују рад на такав начин да се избегне обављање тешких физичких послова и излагање директном сунчевом зрачењу запослених за време високих спољних температура, изнад 36°C, а нарочито у периоду 11–16 часова, уколико то дозвољава