Ауторска дела по наруџбини и ауторска дела у радном односу

Које су сличности и разлике између уговора о ауторском делу и уговора о делу, како се ове дилеме решавају у пракси, постоје ли гранични случајеви и које су последица њихове „замене”?   У свакодневном животу непрекидно се сусрећемо с бројним примерима интелектуалне својине, која подразумева и најразличитија ауторска дела у њиховом оригиналном, естетском и материјализованом појавном облику. Пракса нам говори да изразито велики број ауторских дела настаје на основу претходног договора (наруџбине дела), баш као и у радном односу, где се аутор дела и запослени, стичу у једном лицу, а наручилац и послодавац, у другом. Оба ова модела настанка ауторског дела врло су честа, а дешава се да у пракси понекад буду замењена неодговарајућим институтом – уговором о делу.   Уговор о наруџбини ауторског дела Уговором о наруџбини ауторског дела аутор се обавезује да за наручиоца изради ауторско дело и преда му примерак овог дела. Наручилац има право да објави дело и да у промет стави примерак дела који му је аутор предао, а аутор задржава остала ауторска права, уколико уговором о наруџбини није другачије одређено. Ако је на основу уговора о наруџбини ауторског дела израђен рачунарски програм, наручилац стиче сва права искоришћавања рачунарског програма, ако уговором није другачије одређено (члан 95. Закона о ауторском и сродним правима, „Сл. гласник РС”, бр. 104/2009, 99/2011 и 119/2012, у даљем тексту: ЗАСП). Наручилац ауторског дела има право да усмерава и контролише поступак стварања дела, али не и да тиме суштински ограничава слободу уметничког, стручног или научног изражавања аутора (члан 96. ЗАСП-а). Ауторско дело настало спајањем прилога већег броја аутора у једну целину (енциклопедија, антологија, рачунарски програм, база података и сл.), сматра се колективним ауторским делом. Аутори прилога у колективном ауторском делу на искључив начин уступају сва своја имовинска права лицу које је организатор израде колективног дела, ако уговором није другачије одређено. Лице