Исправљање грешака у решењима у управном поступку

У пракси се догађа да решење донето у управном поступку нема садржину коју би по закону требало да има, тако да је овде размотрено које су најчешће грешке које се јављају приликом састављања решења и како се исте отклањају.     Органи јавне власти, када воде управне поступке (под термином „органи” подразумевају се сви они субјекти који су наведени у члану 1. Закона о општем управном поступку, који је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 18/16 – у даљем тексту: ЗУП), дужни су да воде рачуна о томе да приликом израде писаног састава решења не начине какву нетачност (грешку) која би могла да доведе у сумњу исправност таквог акта. Но, и поред брижљивог састављања решења, понекад се догоди да се поткраде понека грешка, мања или већа, због које решење нема садржину коју би требало да има. У пракси се то углавном догађа због тога што су поједина службена лица која воде управни поступак задужена великим бројем предмета, па су принуђена да раде брже и површније, чинећи више грешака него обично. Поред тога, до грешака долази и зато што се за израду управних аката користе рачунари, који могу бити од велике помоћи, нарочито у брзини обраде, али исто тако могу и да постану извор грешака (најчешћа је чувена copy/paste грешка, која се јавља у истоврсним управним поступцима, у којима се приликом преузимања једног управног акта, као модела, у исти не унесу неопходне измене како би се разликовао од преузетог модела јер се ради о другој управној ствари). До грешака долази и тамо где нема више степена контроле текста управног акта пре него што он буде послат адресату/адресатима. Рецимо, уколико између службеног лица које води поступак и лица овлашћеног за потписивање управног акта нема никог ко би извршио контролу текста управног акта, постоји могућност да грешка, ако је има, неће бити откривена