Кривично дело изнуде из члана 214. Кривичног законика у судској пракси

Правилна примена Кривичног законика подразумева, најпре, прикупљање, а потом и оцену нужних и неопходних доказа датог кривичноправног догађаја, а такав случај је и код утврђивања да ли је у датој животној ситуацији учинилац извршио кривично дело изнуде из члана 214. КЗ-а. Уз анализу поменутог кривичног дела, у тексту који следи наводимо и илустративне примере из судске праксе   Kривично дело изнуде је предвиђено у члану 214. Кривичног законика („Сл. гласник РСˮ, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, у даљем тексту: КЗ), а у глави 21. под називом „Кривична дела против имовинеˮ.   Наведено кривично дело има основни облик (ст. 1) и четири тежа облика (ст. 2, 3, 4. и 5). Основни облик, предвиђен у члану 214. ст. 1. КЗ-а, гласи: „Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист силом или претњом принуди другог да нешто учини или не учини на штету своје или туђе имовине, казниће се…ˮ Први, тежи облик предвиђен је у члану 214. ст. 2. КЗ-а и гласи: „Ако је делом из ст. 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази четиристо педесет хиљада динара, казниће се…ˮ Други, тежи облик предвиђен је у члану 214. ст. 3. КЗ-а и гласи: „Ако је делом из ст. 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, казниће се…ˮ Трећи, тежи облик предвиђен је у члану 214. ст. 4. КЗ-а и гласи: „Ко се бави вршењем дела из ст. 1–3. овог члана или је дело извршено од стране групе, казниће се…ˮ Четврти, тежи облик предвиђен је у члану 214. ст. 5. КЗ-а и гласи: „Ако је дело из ст. 1–3. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе, учинилац ће се казнити…ˮ.   Основни облик кривичног дела изнуде из члана 214. ст. 1. КЗ-а има три нужна