Кривично дело незаконит лов из члана 276. Кривичног законика – законодавна решења, дилеме, судска пракса

Разматрање кривичног дела незаконит лов аутор је базирао на случајевима из судске праксе који су карактеристични за ово дело, уз излагање решења из Закона, али и уз осврт на одређене дилеме које су се појавиле у вези са овим кривичним делом.   Кривично дело незаконит лов предвиђено је у чл. 276. Кривичног законика („Сл. гласник РС”, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 и 94/16), а припада глави XXIV под називом „Кривична дела против животне средине”. Нужно је указати на то да је човекова животна средина уставна категорија предвиђена у чл. 74. Устава Србије, у којем је наведено да свако има право на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању. Поред уставноправне заштите, животна средина ужива и кривичноправну заштиту у поменутом делу Кривичног законика, у ком је карактеристично и кривично дело незаконит лов. Зашто је карактеристично ово кривично дело? Пре свега, у питању је кривично дело са бланкетном нормом, Међутим, законодавац у погледу овог кривичног дела није употребио класичне речи „ко противно прописима или…”, као када је у питању кривично дело пустошење шума из чл. 274. КЗ-а (из исте групе кривичних дела). Нема објашњења зашто то овде није урађено, али из бића овог кривичног дела и предузетих кривичноправних радњи јасно произлази да мора да се примени други закон, па се повредом тих других прописа или подзаконских аката чини поменуто кривично дело. У питању је првенствено Закон о дивљачи и ловству („Сл. гласник РС”, бр. 18/10), при чему је у чл. 112. под називом „Прелазне и завршне одредбе” наведено следеће: „Прописи за спровођење овог закона биће донети у року од једне године од дана ступања на снагу овог закона.” Другим речима: повредом одредаба Закона о дивљачи и ловству и прописа који су до сада донети, који произлазе из основног закона, чини се кривично дело