Модели аката који се доносе на основу Закона о заштити података о личности

У овом тексту представљени су примери аката, уз напомену да могу да се преузму у електронској форми у нашем издању Прописи.нет, у делу под називом Обрасци.   ОДЛУКА О ОДРЕЂИВАЊУ ЛИЦА ЗА ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ   Једна од најбитнијих новина коју Закон о заштити података о личности („Сл. гласник РС”, бр. 95/18 – даље: Закон) доноси, која је и предмет разматрања у овом тексту, јесте институт лица за заштиту података о личности. Чланом 56. став 1. Закона прописана је пре свега могућност за све руковаоце и обрађиваче да именују лице за заштиту података о личности. Дакле, именовање наведеног лица није ограничено само на одређене руковаоце или обрађиваче, већ свака организација која на било који начин обрађује личне податке има право да именује своје лице за заштиту података о личности. С друге стране, члан 56. став 2. Закона о заштити података о личности прописује да су руковаоци и обрађивачи обавезни да именују лице за заштиту података о личности ако се: 1) обрада врши од стране органа власти, осим ако се ради о обради коју врши суд у сврху обављања својих овлашћења; 2) у основне активности руковаоца или обрађивача сврставају радње обраде које по својој природи, обиму, односно сврси захтевају редован и систематски надзор великог броја лица на која се подаци односе; 3) основне активности руковаоца или обрађивача састоје у обради: (1) посебних врста података о личности из члана 17. став 1. Закона (подаци о расном или етничком пореклу, политичком мишљењу, верском или филозофском уверењу или чланству у синдикату, генетски подаци, биометријски подаци у циљу јединствене идентификације лица, подаци о здравственом стању или подаци о сексуалном животу или сексуалној оријентацији физичког лица) или (2) података о личности у вези са кривичним пресудама и кажњивим делима из члана 19. Закона (подаци који се односе на кривичне пресуде, кажњива дела и мере безбедности) – у великом обиму.   Одлука о одређивању лица за заштиту података о