Неке недоумице које су се јавиле приликом примене Закона о накнадама за коришћење јавних добара

На неке недоумице које су се појавиле у примени Закона о накнадама за коришћење јавних добара, које су наведене у овом тексту, дати су и одговори, док је у односу на друге указано на могуће потешкоће и нејасноће у примени.   Закон о накнадама за коришћење јавних добара („Сл. гласник РС”, бр. 95/2018 – даље: Закон) практично је тек почео да се примењује, а већ су се појавиле извесне нејасноће и недоумице у вези са појединим новинама које доноси. Но, то је сасвим нормално, поготово ако се узме у обзир да је у нашем праву по први пут тако велики број разнородних накнада обухваћен једним законом. Уз то, неке накнаде су измењене у односу на посебне законе из којих су преузете, тако да постоји не само велики број накнада на једном месту, него су и неке од њих нове у односу на раније накнаде под тим или сличним називом. Зато је врло важно ослушнути праксу, односно сагледати на који се начин одредбе Закона конкретно примењују у областима на које се односе. Ово је посебно важно из два разлога. Прво, накнаде представљају новчани еквивалент за коришћење природног богатства, добра од општег интереса или добра у општој употреби, која Закон збирно препознаје као јавна добра. То значи да се доношењем решења о утврђивању накнаде ствара обавеза за корисника јавног добра да плати извесну суму новца. Стога је врло важно да постоје јасни критеријуми у погледу утврђивања висине накнаде, јер корисницима јавних добара не могу да се намећу обавезе које су веће од прописаних, нити сме да постоји сумња у то да ли је накнада утврђена у већем износу од оне коју је корисник јавног добра дужан да плати. Другим речима, утврђена накнада не сме да иде на штету корисника јавног добра/обвезника накнаде. Друго, приходима од накнада самим Законом опредељена је припадност: неке