Новеле Закона о парничном поступку и ефикасност поступка

Аутор чланка
Иако се изменама и допунама Закона о парничном поступку приступило, пре свега, имајући у виду потребу за ефикасношћу поступања и решавања судских заoстатка, испоставља се да су поменуте измене више усмерене на обезбеђење доступности ревизије према смањеном цензусу. Осим тога, поједине измене захтевају и додатна финансијска средства

Припреми Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку приступило се, према образложењу предлога ових новела упућених Народној скупштини, имајући у виду потребу за ефикасношћу поступања и решавања судских заoстатака, као и остваривања права странака на правично суђење, односно права на приступ суду, уз оцену досадашње примене одредаба Закона о парничном поступку (у даљем тексту: ЗПП).

Предложене измене, међутим, више су усмерене на обезбеђење доступности ревизије према смањеном цензусу него на омогућавања ефикасности самог поступка који се спроводи по правилима парничног поступка. Због неких измена поступак ће дуже трајати (на пример, одбацивање тужбе није више могуће ван рочишта за одређене случајеве), а у паралелној примени у поступку по ревизији тако више неће бити два Закона о парничном поступку него три, и то:

1) Закон о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 125/04, 111/09) који се примењује на раније започете поступке и на правноснажно окончане поступке по том закону;

2) Закон о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11) који се примењује на поступке који су правноснажно окончани пре ступања на снагу Новела од 23. 5. 2014. године, и

3) Новелирани Закон о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 55/14) који се примењује на поступке који нису правноснажно окончани на дан ступања на снагу Новела од 23. 5. 2014. године.

Иначе, Законом о изменама и допунама ЗПП-а из 2011. који је објављен 23. 5. 2014. године: