Осврт на поједине примедбе упућене Закону о становању и одржавању зграда

Овај текст превасходно је оријентисан на део примедаба упућених Закону о становању и одржавању зграда, које се односе на проглашење односа које он регулише јавним интересом, затим на онај део који се односи на стамбену подршку угроженим лицима, као и на део Закона који се односи на исељење и пресељење лица у случајевима када то захтева јавни интерес. Закон о становању и одржавању зграда („Сл. гласник РС”, бр. 104/2016) за велики број грађана Републике Србије требало би да буде веома важан јер се ради о системском закону којим се уређује једно од елементарних људских права и потреба сваког грађанина – право на становање. Велики број примедби упућен је на рачун Законa. У друштву је (не)очекивано дошло и до жучних расправа у вези са овим прописом, а несугласице су се могле запазити у медијима током јавне расправе између самих грађана, представника медија, цивилног сектора, политичких странака и уопште јавности, пре, током, као и након његовог усвајања, што, укупно гледано, чини ову тему посебно интересантном. ПРОГЛАШЕЊЕ ОДНОСА КОЈЕ ЗАКОН РЕГУЛИШЕ ЈАВНИМ ИНТЕРЕСОМ У складу са претходно истакнутим значајем овог закона, и његов члан 2. у једној општој дефиницији одређује решавање односа које регулише овај закон као општи интерес. Општим интересом се у ствари проглашава одрживи развој становања као јединство унапређења услова становања и одржавања и управљања зградама. Међутим, примедбе које су се могле чути на рачун оваквог проглашења односа које Закон регулише јавним интересом, односе се на то да решењима која нуди својим одредбама, Закон не регулише на ефикасан начин основно питање које је требало да реши, а то је „доступност и могућност обезбеђивања становања не само за материјално угрожене, већ за све грађане Србије”. Наглашавано је да ће се овим законом само евентуално решити питање управљања и одржавања зградама и то на рачун грађана, због чега је и постављено питање да