Повреда части и угледа кроз праксу Европског суда за људска права

Право на поштовање части и угледа у пракси Европског суда за људска права ставља се у корелацију са правом на слободу изражавања. У сукобу два права приликом процене да ли је дошло до повреде права примењује се такозвани троделни тест како би се закључило које право има примат у конкретној ситуацији.   Конвенција за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција) потписана је у Риму 4. 11. 1950. године. Измене су предвиђене протоколима 11 и 14 и протоколима 1, 4, 6, 7, 12, 13 и 16. Конвенција је сачињена имајући у виду Универзалну декларацију о људским правима коју је Генерална скупштина Уједињених нација прогласила 10. 12. 1948. године. Циљ је био обезбеђивање општег и делотворног признања и поштовања права прокламованих у њој ради очувања и развијања основних људских права и слобода. Потписници су се обавезали да поштују људска права и јемче свакоме у својој надлежности права и слободе одређене у Конвенцији. Између осталих права признато је и у члану 10. став 1. предвиђено да свако има право на слободу изражавања, које укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја, без мешања јавне власти и без обзира на границе. Овај члан не спречава државе да захтевају дозволе за рад телевизијских, радио и биоскопских предузећа. Став 2. наводи да, пошто коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно може да се подвргне формалностима, условима, ограничењима или казнама које су прописане законом и неопходне у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, као и ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу или ради очувања ауторитета и непристрасности судства. У пресудама Европског суда за људска права анализирани су случајеви и оцењивано је када је то изражавање подобно да повреди