Практични аспекти међународног радног права

У чему се огледа практични значај међународног радног права и које су најважније конвенције и препоруке које регулишу ову грану права? Сазнајте у тексту који је пред вама     Након друштвених промена из 2000. године, творци првог Закона о раду нису имали у виду међународно радно право у вези са отказима уговора о раду на иницијативу послодавца, а што им се „обило о главуˮ кроз одлуке судова о враћању радника на рад, и то управо кроз позивање на ову грану права. Слично се истовремено догодило и творцима измена Закона о здравственом осигурању, а у вези са питањем када се сматра да је наступила повреда на раду, због чега је Уставни суд Србије поништио одредбу овог Закона, позивајући се, такође, на ову грану права. Наведени практични примери указују на значај и потребу познавања међународног радног права, а у тексту који следи показаћемо да ова грана права може имати шири друштвени, али и врло практичан значај. Република Србије је била чланица Међународне организације рада од самог оснивања, па све до санкција почетком 90-их година прошлог века. Након тога, у пуноправно чланство примљена је крајем 2000. године. Република Србија до сада је ратификовала укупно 76 конвенција, а последња ратификована јесте Конвенција о приватним агенцијама за запошљавање.   О међународном радном праву Под термином међународно радно право, у ужем смислу, подразумевамо право Међународне организације рада. У ширем смислу, овај појам укључује и норме о радном праву и социјалној политици садржане у документима УН, радно право Европске уније, Савета Европе или других регионалних организација. Међународна организација рада основана је 1919. године, након Првог светског рата, на Мировној конференцији у Паризу. Основна замисао због које је ова организација уопште и основана, а што је врло актуелно и данас, била је да светски мир не може бити обезбеђен уколико се не остварује прогрес и на социјалном