Примена института дела малог значаја у судској пракси

Дело малог значаја је врло важан институт материјалног кривичног права и представљакоректив између некада тврдих и грубих законских решења и еластичних животних ситуација. Случајеви које наводимо у овом тексту управо то и показују Појам кривичног дела је на јасан начин регулисан уКривичном законику („Сл.гласникРС”, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 и 121/12, у даљем тексту: КЗ). С друге стране, регулисане су и оне ситуације из којих произилази да се под одређеним условима учињено кривично дело нећесматратикривичним делом. То представљаоснов искључења кривичног дела, којим је обухваћен и институт дела малог значаја, а који је регулисан у члану 18.КЗ-а. У члану 14.КЗ-анаведен је појам кривичног дела,према коме је кривично дело, пре свега, оно дело које је предвиђено у закону, уз додатно навођење да је оно противправно и скривљено.Другим речима, да би се једно девијантно понашање појединца сматрало кривичним делом морају се испунити наведени услови. Тек по остварењунаведених услова, таква радња представља кривично дело, које се потом процесуира у даљем судском поступку. Истовремено, кривично законодавство Републике Србије предвидело је да ће се за конкретно девијантно понашање појединца, а које испуњава услове за постојање кривичног дела, сматратии да не постоји каокривично дело. Иако се и оноу судском поступку процесуира,поступакрезултира доношењем пресуде којом се окривљени ослобађа од оптужбе, кроз применуинститута дела малог значаја, будући данису остварени услови за постојање кривичног дела. У ст. 1. члана 18.КЗ-асе наводи да,иако садржи обележја кривичног дела, није кривично дело оно дело које представља дело малог значаја, док су у наредномст. 2.таксативно наведени услови који се морају остварити да би се одређено кривично дело сматрало делом малог значаја, а то суследећи услови: 1)степен кривице учиниоца је низак; 2)штетне последице су одсутне или незнатне; 3)општа сврха кривичних санкција не захтева изрицање кривичне санкције. У члану 18.ст.3.КЗ-анаведено је да се одредбе ст. 1.и 2.истог члана примењују на кривична дела за које је прописана