Реч адвоката – актуелни проблеми после доношења правног става Врховног касационог суда Републике Србије, установљеног на седници грађанског одељења 25. 10. 2016. године

Врховни касациони суд Републике Србије је на седници Грађанског одељења од 25. октобра 2016. године заузео правни став који се односи на спорна правна питања везана за Уговор о промету непокретности који је сачињен у форми јавнобележничког записа, и за упис права својине. Врховни касациони суд Републике Србије је на наведеној седници свог одељења заузео правни став по коме „Уговор о промету непокретности који је сачињен у форми јавнобележничког записа представља подобну исправу за упис права својине”. Наведени правни став објављен је на интернет страни Врховног касационог суда Републике Србије 19. јануара 2017. године. Такав заузети став изазвао је велики пажњу, посебно код стручне јавности, а нарочито код адвоката. Овим освртом покушаћемо да направимо анализу оваквог правног става. Јавни бележници су започели свој рад на територији Републике Србије 1. 9. 2014. године. Од самог почетка њиховог рада дошло је до великих проблема, посебно на релацији адвокати – јавни бележници – Министарство правде, што је довело до вишемесечне обуставе рада адвоката и више измена закона који се тичу рада јавних бележника и промета непокретности. Иако су у јануару 2015. године измењени и допуњени прописи који уређују промет непокретности и рад јавних бележника, у пракси није уследила уједначена примена ових одредаба, те је питање сачињавања уговора о промету непокретности у форми јавнобележничког записа нашло свој епилог пред Врховним касационим судом, а на захтев Основног суда у Куршумлији за решавања спорног правног питања у смислу чл. 180. Закона о парничном поступку. Проблеми који су се јављали у наведеном периоду, све до усвајања оваквог правног става, били су следећи: када су уговорне стране закључивале своје уговоре о промету непокретности код јавних бележника који су од судова 1. 9. 2014. године преузели оверу уговора о промету непокретности, а то су радили у форми јавнобележничких записа, нису могли уписати своје право својине на основу таквих записа,