Решавање одређених дилема које се јављају приликом примене важећег Закона о заштити података о личности

Примена Закона о заштити података о личности у пракси ствара бројне недоумице, тако да ће неке од њих у овом тексту бити размотрене, а затим ће бити понуђена и могућа решења.   Иако је Закон о заштити података о личности („Сл. гласник РС”, бр. 97/2008, 104/2009 – др. закон, 68/2012 – одлука УС и 107/2012 – у даљем тексту: Закон), са изменама и допунама, већ десет година на снази, у пракси се и даље јављају многе дилеме у вези са његовом применом. Будући да још увек није усвојен нови Закон о заштити података о личности који би се ускладио са Општом уредбом о заштити података о личности Европске Уније, као и да се свакако очекује да ће и по усвајању новог закона бити одређен примерени vacatio legis, који ће одложити примену истог, јасно је да ће се постојећи закон примењивати и у догледној будућности. И поред тога што не садржи превелики број чланова, усвајање овог закона пробудило је свест о значају заштите података о личности и у ову област увело неке европске стандарде који се у пракси нису у пуној мери поштовали од стране субјеката на које се овај закон односи. С друге стране, баш због неких штурих одредби у којима је законодавац покушао да на што свеобухватнији начин покрије све до тада усвојене стандарде, Закон је отворио простор за различита тумачења и одређене дилеме у његовој примени. У наставку текста разматраће се дилеме које се тичу: – разграничења, односно дефинисања ситуација у којима руковаоци података могу да обрађују податке о личности без пристанка лица чији се подаци обрађују; – начела обраде које руковаоци у праски често занемарују, а чија примена је неопходна приликом обраде података; – података о личности који у одређеним случајевима не потпадају под режим примене овог закона; – пристанка лица чији се подаци обрађују, као основа