Привредно право

Аутор чланка

Кликните на питање које Вас интересује да бисте прочитали одговор.

 

Регистрација огранка према измењеном Закону о привредним друштвима

ПИТАЊЕ: Након последњих измена и допуна Закона о привредним друштвима у члану 569. наведено је да се огранак домаћег и страног привредног друштва региструје у складу са законом о регистрацији. Да ли то значи да након почетка примене измењеног ЗПД-а свако место у којем привредно друштво обавља делатност мора да буде регистровано као огранак?

ОДГОВОР: Члан 157. Закона о изменама и допунама Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 44/2018) предвиђа: Домаћа привредна друштва која имају образоване огранке, дужна су да те огранке региструју у року од годину дана од дана почетка примене овог закона, дакле – до 1. 10. 2019. године.
Члан 569. Закона о привредним друштвима (36/2011, 99/2011 , 83/2014 – други закон, 5/2015 и 44/2018) сада у ставу 1. предвиђа следеће: Огранак домаћег и страног привредног друштва региструје се у складу са законом о регистрацији.
Ипак, наведеним изменама није наметнуто свим субјектима да формирају огранке, већ да их као такве региструју, тако да и најновијим изменама закона, објављеним у „Службеном гласнику РС” бр. 44/2018, не постоји обавеза формирања огранка.
У члану 567. Закона садржан је појам огранка: Огранак привредног друштва (у даљем тексту: огранак) јесте издвојени организациони део привредног друштва на територији Републике Србије преко кога друштво обавља делатност у складу са законом.
Огранак нема својство правног лица, а у правном промету иступа у име и за рачун привредног друштва.
Привредно друштво неограничено одговара за обавезе према трећим лицима које настану у пословању његовог огранка.
Члан 568. Закона о привредним друштвима, који регулише образовање огранка, није мењан, тако да и даље гласи:
Огранак се образује одлуком коју доноси скупштина, односно ортаци или комплементари, ако оснивачким актом, односно статутом није другачије одређено.
Одлука из става 1. овог члана садржи нарочито:
1) пословно име и матични број друштва;
2) адресу огранка;
3) претежну делатност огранка, која се може разликовати од претежне делатности друштва;
4) лично име, односно пословно име заступника огранка и обим овлашћења заступника, ако је заступник огранка различит од заступника друштва.

Дакле, нити је постојала нити након измена Закона постоји обавеза формирања огранка, већ је само уведена обавеза регистрације успостављеног огранка.
Како није неопходно формирање огранка, привредна друштва и даље могу да формирају пословне јединице, и то одлуком законског заступника која се не региструје, за све оне потребе, односно просторе за које није овим или неким другим законом прописана обавеза успостављања огранка (нпр. Закон о туризму за угоститељске објекте).


Права чланова, односно оснивача привредних субјеката који су брисани из Регистра привредних субјеката као неактивни према измењеном Закону о привредним друштвима

ПИТАЊЕ:
Привредно друштво је брисано из Регистра привредних субјеката као неактивно на основу члана 68. став 2. Закона о регистрацији привредних субјеката. Код РГЗ-а – СКН непокретност је и даље уписана као својина тог привредног субјекта. Ко је фактички власник предметне непокретности, односно да ли ранији власник и законски заступник брисаног привредног друштва сада основано може да поднесе захтев катастру да се упише као власник?

ОДГОВОР:
Члан 154. Закона о изменама и допунама Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 44/2018) предвиђа:
Чланови, односно оснивачи привредних субјеката који су брисани из Регистра привредних субјеката као неактивни у складу са чланом 68. став 2. Закона о регистрацији привредних субјеката („Сл. гласник РС”, бр. 55/04, 61/05 и 111/09 – др. закон), даном почетка примене овог закона постају сувласници над имовином тих привредних субјеката у идеалним деловима који одговарају њиховим власничким уделима у основном капиталу тих привредних субјеката.
Лица из става 1. овог члана могу уговором да уреде начин расподеле имовине из става 1. овог члана, између себе и на другачији начин.
Постојећи терети на имовини из става 1. овог члана остају на снази.
Лица из става 1. овог члана одговарају за обавезе брисаних субјеката из става 1. овог члана до висине вредности имовине која је, у складу са овим чланом, односно уговором из става 2. овог члана, прешла у њихово власништво.
Дакле, лица наведена у овом члану могу уговором између себе да уреде начин расподеле имовине и на другачији начин. Ако је реч о непокретностима, онда тај уговор мора бити солемнизован код надлежног јавног бележника. У осталим случајевима довољна је писана форма и овера потписа.
Оснивачи/чланови друштва у конкретном случају обраћају се Служби за катастар непокретности захтевом да се упишу као сувласници на непокретностима на којима је, као власник, уписано привредно друштво које је брисано из Регистра применом члана 68. став 2. наведеног закона. Служби за катастар непокретности потребно је поднети доказ о томе да су одређена лица били чланови друштва у моменту брисања друштва из Регистра (извод из АПР-а), као и да, ако има више лица, а желе да одступе од принципа пропорционалности (сразмерности величини удела), поднесу и солемнизован споразум о величини удела, односно дела сусвојине који би свако од њих требало да стекне. Ако је реч о једином члану друштва, за њега је довољан извод из регистра АПР-а са стањем на дан брисања привредног друштва из Регистра.


ПИТАЊЕ: Правно лице, порески обвезник, изнајмило је од другог правног лица додатни складишни простор. Ко је дужан да достави податке о овом складишном простору?

ОДГОВОР: Податак о складишном простору који је дат у закуп на прописаном обрасцу доставља закупац Пореској управи јер у изнајмљени простор смешта своја добра која му служе за обављање делатности. С друге стране, закуподавац који обавља делатност изнајмљивања пословног простора такође треба да поднесе прописане податке.


ПИТАЊЕ: С обзиром на то да је преминуо оснивач фирме са 100% власништвом, знамо да се оснивачки удели наслеђују. Међутим, шта се дешава у међувремену, тј. да ли друштво може да функционише нормално док се не заврши оставински поступак, с обзиром на то да је друго лице директор, а нећемо доносити оснивачке одлуке?

ОДГОВОР: Сматра се да су наследници наследили оставиоца и постали власници над уделом у тренутку смрти оставиоца, без обзира на то што се заоставштина расправља накнадно.
Дакле, у конкретном случају је до тренутка смрти оставиоца скупштину друштва чинио оставилац, а од тренутка смрти скупштину чине наследници. Самим тим, уколико није смењен одлуком скупштине, директор друштва може да настави да обавља функцију директора и да доноси одлуке које су у надлежности директора.


ПИТАЊЕ: Која документација о власничкој структури треба да се прибави према новом Закону о централној евиденцији стварних власника?

ОДГОВОР: У члану 10. став 2. Закона о централној евиденцији стварних власника прописано је да је регистровани субјект дужан да има и чува одговарајуће, тачне и ажурне податке и документа на основу којих се одређује стварни власник регистрованог субјекта десет година од дана евидентирања података о стварном власнику.
Члан 15. став 1. гласи: „Постојећи регистровани субјекти дужни су да најкасније у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона одреде стварног власника регистрованог субјекта из члана 3. овог закона, као и да обезбеде податке и документа из члана 10. став 2. овог закона.”
Пошто нису донети подзаконски акти који би прецизно регулисали која је документација потребна да би се одређено лице регистровало као стварни власник, треба поћи од дефиниције стварног власника, па у складу са тим одредити која је документација потребна.
Чланом 3. став 1. тачка 3. Закона прописано је да је стварни власник регистрованог субјекта:
(1) физичко лице које је посредно или непосредно ималац 25% или више удела, акција, права гласа или других права, на основу којих учествује у управљању регистрованим субјектом, односно учествује у капиталу регистрованог субјекта са 25% или више удела;
(2) физичко лице које посредно или непосредно има преовлађујући утицај на вођење послова и доношење одлука;
(3) физичко лице које регистрованом субјекту посредно обезбеди или обезбеђује средства и по том основу битно утиче на доношење одлука органа управљања регистрованог субјекта приликом одлучивања о финансирању и пословању;
(4) физичко лице које је оснивач, повереник, заштитник, корисник ако је одређен, као и лице које има доминантан положај у управљању трастом, односно у другом лицу страног права;
(5) физичко лице које је регистровано за заступање задруга, удружења, фондација, задужбина и установа, ако овлашћено лице за заступање није пријавило друго физичко лице као стварног власника.
Значи да, уколико је физичко лице стварни власник зато што је посредно или непосредно ималац 25% или више удела, акција, права гласа или других права, на основу којих учествује у управљању регистрованим субјектом, односно учествује у капиталу регистрованог субјекта са 25% или више удела, потребна документација је она која то доказује, а то је нпр. извод из одговарајућег регистра да је физичко лице непосредни ималац одређеног броја акција, процента удела итд.; извод из одговарајућег регистра да је физичко лице власник правног лица које је непосредни ималац одређеног броја акција, процента удела итд., што физичко лице чини посредним имаоцем, а самим тим и стварним власником.
Уколико је физичко лице стварни власник зато што посредно или непосредно има преовлађујући утицај на вођење послова и доношење одлука, потребна документација је она документација која му тај преовлађујући утицај обезбеђује. Уколико је, рецимо, власник под старатељством или је малолетан, стварни власник је старатељ или родитељ, а документација о томе је Извод из матичне књиге рођених или решење органа старатељства.
Уколико је физичко лице стварни власник зато што је регистрованом субјекту посредно обезбедило или обезбеђује средства и по том основу битно утиче на доношење одлука органа управљања регистрованог субјекта приликом одлучивања о финансирању и пословању, потребна документација је она документација којом се та чињеница доказује, нпр. извод из банке, уговор итд.
И у осталим случајевима потребна документација је документација која доказује чињеницу да је неко физичко лице стварни власник, што све зависи од случаја до случаја.
Закон је прилично шкрт у тексту и неодређен. Ово је једини закључак који је по нашем мишљењу могуће извући.


Прокура

 

 

 

 

ПИТАЊЕ: Којим је прописом и његовом одредбом предвиђено да прокуриста не може да пренесе своја овлашћење нити да изда пуномоћи?

ОДГОВОР: У члану 35. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – други закон и 5/2015) – Појам прокуристе – предвиђено је следеће:
Прокура је пословно пуномоћје којим друштво овлашћује једно или више физичких лица (у даљем тексту: прокуриста) да у његово име и за његов рачун закључују правне послове и предузимају друге правне радње.
Изузетно, прокура може да се изда и само за огранак друштва.
Прокура је непреносива и прокуриста не може дати пуномоћје за заступање другом лицу.


Регистар крајњих власника привредних друштава

 

 

 

 

ПИТАЊЕ: Да ли је прописима Р. Србије предвиђено оснивање Регистра крајњих власника привредних друштава? Ако јесте, којим прописима је основан?

ОДГОВОР: Предлог Закона о централној евиденцији стварних власника тренутно се налази у скупштинској процедури.

 

 

 

 


Организовање сопственог ресторана друштвене исхране

 

 

 

 

ПИТАЊЕ: Привредно друштво намерава да за топли оброк својим радницима омогући кувана јела и то тако што ће оспособити кухињу, запослити кувара и помоћно особље. Кухиња ће се налазити у склопу пословног објекта. Основна пословна делатност привредног друштва јесте разврставање отпада. Наше питање је шта је од дозвола за припремање хране потребно привредном друштву за припремање и сервирање хране. Да ли је потребно некоме пријавити кухињу? Да ли, односно када се кухиња пријављује здравственој инспекцији?

ОДГОВОР: Нема посебног упутства за организовање сопственог ресторана друштвене исхране, али је прво потребно да се код послодавца донесе измена статута или одговарајућег документа којим ће се конституисати нова организациона јединица „ресторан друштвене исхране”, извршити систематизација радних места у ресторану и определити лица која ће у њему радити, при чему ће се њима издати уговори о раду, са посебним податком о заради, радном времену и осталом што исти садржи. Треба направити и пословник о раду ресторана, у коме ће се дефинисати радно време, а посебно треба дефинисати начин припреме оброка, односно:
– да ли ће се оброци кувати на лицу места од купљених сировина (у том случају треба дефинисати ко их набавља, где се складиште),
– или ће се доносити готови оброци од другог снабдевача и делити радницима.
Од решење овог питања зависи и порески третман тих оброка (пре свега начин обрачуна ПДВ-а).
Што се тиче здравственог аспекта, указујемо на то да треба поштовати одредбе Закона о заштити становништва од заразних болести („Сл. гласник РС”, број 15/2016), као и на основу њега донет Правилник о обавезним здравственим прегледима одређених категорија запослених лица у објектима под санитарним надзором, обавезним и препорученим здравственим прегледима којима подлежу одређене категорије становништва, који је објављен у „Службеном гласнику РС” број 3/2017 од 18. 1. 2017. године, а ступио је на снагу 26. 1. 2017. године.

 

 

 

 


 

 

 

 

ПИТАЊЕ: У овом случају ради се о пуноважности пуномоћи и њеном ступању на снагу. Наиме, одлуком скупштине из 2008. године именован је Управни одбор друштва, с тим да је у одлуци о именовању УО наведено да одлука ступа на снагу даном њене регистрације у АПР-у. Регистрација Управног одбора извршена је у року од 15 дана од дана доношења одлуке. У том периоду, дакле од дана доношења одлуке до дана регистрације у АПР-у, именовани чланови Управног одбора издали су пуномоћ. Да ли је ова пуномоћ пуноважна? Ако јесте, од када пуномоћ ступа на снагу, те од када пуномоћник има право да користи добијена овлашћења?

ОДГОВОР: С обзиром на то да је у одлуци наведено да пуномоћје ступа на снагу даном регистрације, именовани чланови УО постали су то даном регистрације, не пре. Самим тим издато пуномоћје не производи правна дејства – издато је од стране неовлашћених лица.

Да у одлуци о именовању чланова УО није стриктно наведено да иста ступа на снагу даном регистрације, ситуација би била другачија јер је, по Закону о привредним друштвима из 2004. године, регистрација производила дејство пре свега према трећим лицима – сматрало се да су трећа лица упозната са неком чињеницом од дана њене регистрације, па и тада се могло доказивати да је трећим лицима одређена чињеница била позната.

Пошто је самом одлуком предвиђено да именована лица постају чланови УО даном регистрације, пре тог дана именована лица нису била чланови УО.

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

ПИТАЊЕ: Да ли директор привредног друштва има право на једнократни бонус због успешног пословања и ако има, у ком облику поменути бонус може бити исплаћен?

ОДГОВОР: Директор има право на исплату бонуса на основу одлуке надлежног органа привредног друштва у складу са општим актом привредног друштва. Исплата се врши у новцу или, ако је предвиђено актом, у акцијама, ако се ради о АД.

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

ПИТАЊЕДа ли је здравствена установа,обавезна да по Закону о привредним коморама плаћа чланарину или није?

ОДГОВОР: По Закону здравствена установа није члан коморе, али може, ако жели, то и да постане.

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

ПИТАЊЕ: Два правна лица су 2012. закључила уговор о преносу удела у трећем правном лицу.
Правно лице 1 је пренело на правно лице 2 50% удела код тог трећег правног лица. Дакле, правно лице 1 и правно лице 2 су постали уделичари са по 50% удела у том трећем правном лицу.
Удео је пренет уз одређену накнаду. Начин исплате наканде за пренети удео (који је код АПР-а регистрован као уписан и унет) одређен је самим уговором. Правно лице 1 је покушало да преко суда раскине предметни уговор, али је суд правноснажно одбио тужбени захтев, односно утврдио да нема места раскиду уговора о преносу удела.
Питање је:
Може ли правно лице 1 да преко суда захтева да му правно лице 2 исплати накнаду за пренети удео (ако би се у том судском поступку утвдило да накнада – цена за пренети удео – није исплаћена у целости), а имајући у виду да је протекло 4 године од дана када је та обавеза доспела, односно по вашем мишљењу, у ком року застарева предметна обавеза (обавеза да се потражује накнада/део накнаде за пренети удео?

ОДГОВОР: За ову ситуацију Закон о привредним друштвима не прописује посебан рок застарелости. Требало би применити рок застарелости из одредбе члана 371. Закона о облигационим односима, а то је застарни рок од 10 година. У конкретном случају се не може применити рок застарелости од 3 године јер, иако су правна лица у питању, пренос удела не представља промет робе или услуга.

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

ПИТАЊЕДа ли је реч о располагању великом вредношћу у случају изградње новог производног објекта чију изградњу финансира друго лице (финансијер), те А.Д. као инвеститор нема задужења, осим накнаде за финансирање која се састоји у давању на коришћење финансијеру новоизграђеног објекта на одређени период у складу са Уговором о финансирању изградње објекта?

ОДГОВОР: Претпоставка је да је земљиште на коме се гради објекат у власништву инвеститора. По нашем мишљењу, овде би се радило о некој врсти размене, где инвеститор практично уступа земљиште финансијеру ради градње објекта. Уколико је набавна и/или продајна и/или тржишна вредност земљишта на коме се гради објекат у моменту доношења одлуке о уступању земљишта финансијеру за градњу пословног објекта представљала 30% или више од књиговодствене вредности укупне имовине инвеститора исказане у последњем годишњем билансу стања инвеститора, овде би се начелно, по нашем мишљењу, радило о располагању имовином велике вредности инвеститора.

Што се тиче пословног објекта који се гради, он би се до тренутка предаје у својину инвеститору водио као ванбилансна ставка у књигама инвеститора, а тек након стицања својине инвеститора над пословним објектом могло би се говорити о стицању имовине велике вредности, под условима да је набавна и/или продајна и/или тржишна вредност објекта у моменту стицања права својине представљала 30% или више од књиговодствене вредности укупне имовине инвеститора исказане у последњем годишњем билансу стања инвеститора. Одговор је дат само на основу основних података које сте дали и под постављеним претпоставкама, те би сходно томе он могао бити и другачији након увида у целокупну документацију.

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

ПИТАЊЕДа ли законски заступник већинског акционара који председава скупштином акционара и води је као председник скупштине може истовремено и да гласа као акционар или је потребно да привредно друштво које је већински акционар овласти друго лице које ће у својству пуномоћника да гласа на скупштини?

Да ли пуномоћје за гласање и учествовање у раду скупштине, када га даје физичко лице, мора бити оверено од стране надлежног државног органа, у ситуацији када статут друштва не садржи одредбе које регулишу какво пуномоћје мора бити, тј. када изричито не садржи одредбу која каже да пуномоћје не мора бити оверено?

ОДГОВОР: Нема сметње да лице које обавља функцију председника скупштине, а истовремено је и законски заступник већинског акционара, гласа на седници скупштине у име већинског акционара, с обзиром на то да гласање на седници скупштине и вођење седнице скупштине нису неспојиви послови, а нарочито ако се има у виду да Закон о привредним друштвима („Сл. гласник РСˮ, бр. 36/11, 99/11, 83/14 – др. закон и 5/15) не прописује ограничења ове врсте.

Ако физичко лице даје пуномоћје за гласање, оно мора бити оверено у складу са законом којим се уређује овера потписа, осим ако је та обавеза искључена статутом, како је прописано одредбом члана 344. ст. 7. Закона о привредним друштвима.

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

ПИТАЊЕДа ли предузетник који води пословне књиге (агенција), а који је до краја фебруара 2015. године АПР-у послао Извештај за статистичке потребе за 2014. годину и који је уредно обрађен од стране АПР-а, мора да достави и редован годишњи финансијски извештај за јавно објављивање или је овај претходни довољан? У случају да није доставио редован годишњи финансијски извештај за јавно објављивање, да ли ће платити неку казну?

ОДГОВОР: Законом о рачуноводству („Сл. гласник РСˮ, бр. 62/13) прописано је да су предузетници који пословне књиге воде по систему двојног књиговодства дужни да редовне годишње финансијске извештаје за извештајну годину доставе Агенцији, ради јавног објављивања. Ова обавеза не може бити замењена достављањем извештаја за статистичке потребе. Непоступање у складу са прописаном обавезом санкционисано је одредбом члана 47. ст. 1. Закона о рачуноводству. Предузетници који не воде пословне књиге по систему двојног књиговодства немају обавезу достављања финансијских извештаја Агенцији за привредне регистре.

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

ПИТАЊЕ: Да ли Скупштина предузећа коју је именовала Влада има право да сама себи одреди накнаду и износ накнаде и ако има то право – до које висине?

ОДГОВОР: Скупштину предузећа увек чине власници предузећа, самим тим што су власници, што даље значи да их нико не именује. Уколико Влада одређује своје представнике у скупштини, одговор зависи од тога како је то регулисано оснивачким актом (односно статутом или другим актом самог предузећа) или пак одлуком Владе – да ли ће накнаду одређивати сами, да ли ће то чинити Влада или ће само давати сагласност на одлуку.

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

ПИТАЊЕНаше друштво је једночлано. Највећи део оснивачког капитала чине ствари – роба која је унета променом правне форме (предузетник у доо). Друштво је још увек ликвидно, али је питање дана када ће рачуни бити блокирани. Шта се догађа с робом (основним капиталом)? Може ли се она отуђити? Мора ли се радити смањење (неновчаног) капитала, односно да ли друштво, због евентуалних поверилаца, мора имати робу у тој вредности на лагеру? Које су последице и евентуалне санкције за члана друштва уколико не предузме ове мере? Који је „најбезболнијиˮ излаз из ове ситуације, односно који је начин да друштво (једини његов члан) на законит начин „одрадиˮ све што треба?

ОДГОВОР: У конкретној ситуацији коју сте нам предочили друштво ће слободно моћи да отуђује свој капитал. Друштво би требало да пази да капитал отуђује по тржишној цени, како се у евентуалној каснијој фази покретања стечајног поступка над друштвом не би догодило да се те радње друштва прогласе ништавим услед успешног побијања тих правних радњи од стране стечајних поверилаца. Осим тога, повериоци ће увек моћи да побијају правне радње друштва и ван стечаја, па и радње отуђења капитала, уколико друштво нема довољно средстава за намирење потраживања поверилаца, али и поред тога отуђује своју имовину.

Претходно речено односи се и на ситуацију кад друштво смањи капитал испод износа основног капитала. Додатно, након доношења одлуке друштва о смањењу основног капитала, друштво је дужно да повериоцима који су познати друштву, а чија појединачна потраживања износе најмање 2.000.000 динара у противвредности било које валуте по средњем курсу Народне банке Србије на дан регистрације одлуке о смањењу основног капитала, у складу са чланом 314. ст. 3. Закона о привредним друштвима, упути и писано обавештење о тој одлуци, а најкасније 30 дана по спроведеној регистрацији те одлуке. Повериоци чија су потраживања, независно од датума доспећа, настала пре истека рока од 30 дана од дана објаве одлуке о смањењу основног капитала друштва могу писаним путем тражити од друштва обезбеђење тих потраживања до истека периода објаве те одлуке.

Повериоци који су тражили обезбеђење потраживања и који од друштва не добију обезбеђење тих потраживања у року од три месеца по истеку рока, нити им друштво измири та потраживања, могу тужбом против друштва пред надлежним судом тражити установљавање обезбеђења својих потраживања, под условом да докажу да је измирење њихових потраживања угрожено предметним смањењем основног капитала. Ово обезбеђење не могу тражити повериоци чија потраживања спадају у први или други исплатни ред, у смислу закона којим се уређује стечај, као и повериоци чије је потраживање обезбеђено.

Као што смо истакли на почетку, друштво у начелу може слободно да отуђује свој капитал (укључујући и робу на лагеру), уз поштовање претходно наведених законских одредаба.

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

ПИТАЊЕМоже ли послодавац донети Одлуку о исплати минималне зараде само за запослене у једном од својих регистрованих огранака, а која се неће односити на све запослене код послодавца? Иако огранак нема ,,самосталностˮ и у свему дели правну судбину привредног друштва, поставља се питање да ли, ако само одређени огранак има проблема у пословању (лош пласман робе, отежана наплата потраживања…), терет лоше финансијске ситуације треба да сносе само запослени у том огранку или сви запослени у привредном друштву?

ОДГОВОР: Према члану 5. ст. 2. Закона о раду, послодавац, у смислу овог закона, јесте домаће, односно страно или физичко лице које запошљава, односно радно ангажује једно или више лица. Дакле, члан 5. ст. 2. Закона о раду прописује да је послодавац правно лице. С друге стране, према Закону о привредним друштвима, огранак нема својство правног лица и сходно томе запослени не могу бити запослени у огранку већ у правном лицу, у чијем саставу је огранак. Сходно наведеном, не може се уговарати минимална зарада само за запослене у огранку јер би тиме биле прекршене одредбе из члана 104. ст. 2. Закона о раду, односно да се запосленима гарантује једнака зарада за једнак рад. Економски посматрано, огранак има своју самосталност, док корпоративно-правно огранак поседује одређене „специфичностиˮ. Радноправно, међутим, огранак нема самосталност, а на основу свега наведеног.

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

ПИТАЊЕДа ли друштво може поднети предлог за извршење на основу веродостојне исправе – фактуре, против члана друштва (уделичар са 50% у том друштву), ако скупштина тог друштва претходно о томе није донела одлуку? Све ово имајући у виду члан 200. тач. 20) Закона о привредним друштвима.

ОДГОВОР: Закон је врло јасан. Потребна је одлука скупштине друштва, осим ако је оснивачким актом уређено другачије од закона.

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

ПИТАЊЕМолим вас за савет и информацију када је реч о докапитализацији Д.О.О. У часопису сам прочитала чланак о смањењу основног капитала, а мене занима управо обрнута ситуација: процедура, документација, регистрација код Агенције за привредне регистре, да ли се захтева ангажовање адвоката, композиција документације, осим књиговође, да ли укључује и правно лице? Шта је све потребно да би се извршила докапитализација?
Наше предузеће је регистровано 4. 7. 2001. године, а власничка структура је: 90% страно физичко лице, 10% домаће физичко лице. Да ли је и у којој мери реципроцитет докапитализованог износа у односу на удео у власничкој структури потребно анализирати како не би нарушио власничку структуру?

ОДГОВОР: Регистрација повећања основног капитала друштва са ограниченом одговорношћу у Регистру привредних субјеката који се води код Агенције за привредне регистре, врши се на захтев овлашћеног лица привредног друштва. Овлашћено лице за подношење регистрационе пријаве јесте регистровани заступник друштва. Дакле, није потребно учешће адвоката да би се извршила регистрација ове промене. Уз пријаву за регистрацију повећања основног капитала подноси се, такође, и доказ о уплати накнаде за регистрацију промене, одлука скупштине (чланова) друштва о повећању основног капитала и друга законом прописана документација, која се разликује у зависности од основа повећања (докапитализације), а који нисте навели у свом питању. На интернет страни Агенције за привредне регистре се, свакако, можете информисати о правној регулативи повећања основног капитала и његовој регистрацији у делу Привредна друштва/Упутства. Чланови друштва дужни су да изврше повећање својих улога у складу са уговореном власничком структуром, односно сразмерно својим уделима. У супротном, потребна је изричита сагласност члана чији се удео смањује.

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

ПИТАЊЕДа ли према новом Закону о привредним друштвима, смрћу јединог члана једночланог ДОО, који је у исто време и Директор, престаје прокура?

ОДГОВОР: Смрт члана друштва са ограниченом одговорношћу (независно од чињенице да ли је друштво једночлано или вишечлано) има свакако за последицу да удео по правилима наследног права припада његовим наследницима, што повлачи обавезу спровођења одговарајућих промена у Регистру привредних субјеката (промена чланског односа по основу правноснажног оставинског решења). Уколико је члан био регистрован као заступник друштва или прокуриста, престаје му та функција. Међутим, из Вашег питања рекла бих да је прокуриста у конкретном случају неко друго лице, што даље значи да смрт члана нема утицаја на престанак прокуре. О судбини издате прокуре могу одлучивати наследници – чланови друштва.

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

ПИТАЊЕМоже ли деловодна књига да се води само у електронском облику или, поред електронског облика, мора да се води и у писаном облику? Осим тога, мора ли деловодна књига да се води за сваку годину посебно?

ОДГОВОР: Законским прописима није посебно прописана обавеза вођења деловодника – деловодне књиге, као нека генерална обавеза за правна лица. У законима не постоје никакве одредбе које би обавезивале правна лица на вођење деловодника – било у облику папирне књиге или у неком другом облику – у који се уписују одређени подаци. То надаље значи да нема ни санкција за случај да се деловодна књига води или не води у папирном облику.

Иако не постоје генералне норме које прописују општу обавезу вођења деловодника, постоје специјалне одредбе у појединим прописима који важе за одређене групе субјеката, а које се односе на начин вођења регистара и документације, као што су: Уредба о електронском канцеларијском пословању органа државне управе („Сл. гласник РСˮ, бр. 40/2010), Уредба о канцеларијском пословању органа државне управе („Сл. гласник РСˮ, бр. 80/92), Уредба о канцеларијском пословању у Војсци Србије („Сл. гласник РСˮ, бр. 87/2008). Према томе, иако нема експлицитно прописаних обавеза вођења деловодника на било који начин, због својих потреба правна лица, ипак, воде такве књиге, штавише сматрају да таква обавеза постоји, као својеврсни пословни обичај. Уосталом, вођење ове књиге је и корисно за правна лица, па и неопходно, јер се преко деловодника прати примљена и послата пошта. Без таквог регистра не би било могуће пратити пријем и експедицију поште, давати податке о томе и доказивати пријем или експедицију. Имајући у виду све наведено, сматрамо да правна лица сама уређују питања у вези с деловодном књигом, па и питања која су постављена од претплатника, а у оквиру своје интерне регулативе канцеларијског пословања. Будући да се подаци у деловодним књигама често злоупотребљавају, на пример антидатирају, можемо додати да правна лица у вођењу деловодника треба да обрате пажњу да су у пракси развијене технике које обезбеђују успешно вођење деловодника у електронском облику, а уједно и да се успешно супротставе злоупотребама електронских записа. Конкретно, неке од начина предвиђа Закон о електронском документу („Сл. гласник РСˮ, бр. 51/2009), на пример, у члану 14. у коме говори о временском жигу који би требало да обезбеди заштиту од антидатирања. Поред сложених софтверских решења којима се обезбеђује заштита од нетачности и злоупотребе, могућа су и нека једноставнија решења, на пример, да се на крају сваког радног дана штампају документи који су унети у електронској форми. То би конкретно значило одштампати и оверити листове деловодника за тај дан, чиме се опет враћамо на класичан начин вођења као главни. Добитак је постојање дупле евиденције, од чега се једна може претраживати и електронски, што је недостатак класичних папирних деловодника. Осим тога, овај двоструки начин вођења смањује могућност нетачности и злоупотреба, поготову ако се штампа у више једнаких копија које се чувају код различитих лица.

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

ПИТАЊЕ: Да ли је особа која оснива ресторан дужна да приликом регистровања привредног друштва које ће се бавити пружањем угоститељски услуга, достави документацију Министарству туризма и, уколико јесте, која документација је у питању и где се доставља?

ОДГОВОР: Према Закону о туризму („Службени гласник РСˮ, бр. 36/2009, 88/2010, 99/2011 – др. закон, 93/2012 и 84/2015) угоститељска делатност је пружање услуга смештаја, припремање и услуживање хране, пића и напитака, као и припремање и достављање хране корисницима за потрошњу на другом месту. Угоститељску делатност може да обавља привредно друштво, друго правно лице, предузетник, огранак страног правног лица, ако је регистровано у одговарајућем регистру. Удружење које обавља делатност из става 1. овог члана, дужно је да ту делатност упише у одговарајући регистар.

Ако  се угоститељска делатност обавља у седишту, али не као претежна делатност, за ту делатност се образује огранак, односно простор ван пословног седишта, који се региструје у одговарајућем регистру и евидентира у Регистру туризма. Ако се угоститељска делатност обавља ван седишта, за ту делатност у сваком пословном простору односно месту пословања образује се огранак, односно простор ван пословног седишта, који се региструје у одговарајућем регистру и евидентира у Регистру туризма. Регистар туризма води Агенција за привредне регистре.

Према врсти угоститељских услуга које се у објекту пружају, угоститељски објекти могу бити:

1) угоститељски објекат за смештај;

2) угоститељски објекат за исхрану и пиће.

У угоститељском објекту за пружање услуга исхране и пића припремају се и услужују топла и хладна јела и напици, точе и служе алкохолна и безалкохолна пића (у врсти угоститељског објекта: ресторан, кафана, бар, објекат брзе хране, кетеринг објекат, покретни објекат и други објекти).

Пословно име, фирма и други назив, назив огранка, простор ван пословног седишта или одговарајућа организациона јединица, као и ознака пружаоца угоститељских услуга, не може да садржи речи које указују на врсту угоститељског објекта.

 Угоститељ (Врста угоститељског објекта – ресторан) је дужан да:

– на улазу у угоститељски објекат видно истакне пословно име и седиште, као и назив и врсту угоститељског објекта према претежној врсти услуга које се у њему пружају;

– на улазу у угоститељски објекат видно истакне радно време и да се у свом пословању придржава прописаног радног времена;

– на улазу у угоститељски објекат видно истакне ознаку категорије, односно посебног стандарда који се у њему пружа;

– буде евидентиран у Регистру туризма и да у сваком пословном простору, односно месту пословања у ком обавља угоститељску делатност, држи решење о упису у одговарајући регистар и уверење о евидентирању у Регистар туризма;

– у угоститељском објекту одржава просторије и опрему и пружа услуге према прописаним минимално техничким и санитарно-хигијенским условима, као и стандардима за врсту објекта у којој обавља делатност и за категорију која му је одређена решењем министра, односно надлежног органа јединице локалне самоуправе;

– у писаном, говорном или визуелном јавном оглашавању тачно користи врсту угоститељског објекта;

– да истакне цене хране, пића и напитака у ценовницима који морају бити доступни корисницима услуга у довољном броју примерака и на сваком месту где се корисници услужују;

– придржава се истакнутих, односно на другом месту објављених цена;

– за сваку пружену услугу изда прописан рачун;

–  утврди нормативе хране и пића које услужује и на захтев корисника услуга омогући увид у те нормативе, као и да услуге пружа у одговарајућој количини и према тим нормативима;

– пружање угоститељске услуге не условљава пружањем друге услуге, односно неким другим условом који је корисник услуга дужан да испуни;

– за угоститељски објекат обезбеди прописане услове у погледу уређаја и опреме за одвођење дима, паре и мириса и других непријатних емисија, ради спречавања њиховог ширења у околину;

Јединица локалне самоуправе може ближе да уреди услове за уређење и опремање угоститељског објекта у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у угоститељском објекту, а који се односе на уређење и опремање уређајима за одвођење дима, паре и мириса, као и других непријатних емисија.

– за угоститељски објекат у којем се емитује музика или изводи забавни програм, обезбеди прописане услове у погледу уређења и опремања, ради обезбеђења заштите од буке;

Јединица локалне самоуправе може ближе да уреди услове за уређење и опремање угоститељског објекта у којима се емитује музика или изводи забавни програм, а којима се обезбеђује заштита од буке.

– за угоститељски објекат, који се налази у стамбеној згради, обезбеди техничке и друге прописане услове, у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у том угоститељском објекту;

Јединица локалне самоуправе може ближе да уреди техничке и друге услове у угоститељском објекту који се налази у стамбеној згради, као и начин обављања угоститељске делатности у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у том угоститељском објекту.

–  угоститељску делатност у објекту који се налази у стамбеној згради обавља на прописан начин, у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у том угоститељском објекту;

– обавља делатност са пажњом доброг привредника.

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

Примена члана 136. Закона о стечају
ПИТАЊЕ: Пријављено потраживање у стечајном поступку признато је у целости. Стечајни поступак је обустављен против стечајног дужника и настављен против стечајне масе, уз добијање новог броја предмета. Да ли признати стечајни поверилац треба поново да се обрати стечајном суду поднеском, сада у поступку против стечајне масе, и ако треба, у којој форми, с обзиром на то да је потраживање признато?

ОДГОВОР: Када дође до продаје стечајног дужника као правног лица, обуставља се стечај у односу на стечајног дужника, али се наставља према стечајној маси.

С обзиром на то да се стечај наставља према стечајној маси, није потребно поново пријављивати потраживање, већ ће оно бити намирено, у складу са одредбама Закона о стечају, из средстава добијених продајом стечајног дужника.

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

ПИТАЊЕ: Да ли се претходни стечајни поступак може сматрати вишом силом и бити основ за раскидање неког уговора?

OДГОВОР: Претходни стечајни поступак служи за проверу постојања околности које су разлог за покретање стечајног поступка. Стечајни разлози су трајнија или претећа неспособност плаћања, презадуженост, непоступање по усвојеном плану реорганизације и уколико је план реорганизације издејствован на преваран или незаконит начин.

Виша сила као разлог за раскид уговора дефинише се као спољна околност, која има јачу моћ од моћи субјекта и која дејствује независно од воље субјекта. Дејство више силе не може се предвидети, не може се спречити или избећи и она утиче на настанак, промену или престанак правног односа.

Претходни стечајни поступак је само фаза у којој се врши провера постојања околности које су разлог за покретање стечајног поступка. Те околности би се морале ценити у контексту онога што дефинише вишу силу.

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

ПИТАЊЕ: Поднет је предлог за покретање стечајног поступка за (…) од стране једног већинског повериоца, конкретно, реч је о банци. За исто то потраживање (…) тужи банку и предмет се налази на апелацији. Да ли (…), без обзира на то што је покренут предлог за стечај, може да поднесе и УППР уз договор са другим повериоцима и да тај УППР буде у предности код судије у односу на предлог за стечај, тј. да се прво разматра УППР и ако има основа да се поступи по њему? Да ли судија може да одбаци предлог за стечај уколико (…) то тражи из разлога што је парница за горе поменуто потраживање још у току?

OДГОВОР: У сваком конкретном случају судија испитује испуњеност услова за реорганизацију и то да ли је то повољније за намирење поверилаца у односу на банкротство и да ли постоје економски оправдани услови за наставак дужниковог пословања (члан 155. Закона о стечају). Циљ стечајног поступка је колективно и сразмерно намирење поверилаца. План реорганизације се може поднети и након отварања стечајног поступка. По правилу, прво се разматра план реорганизације као могућност за окончање стечајног поступка. Када се потврди усвојени план реорганизације, сва потраживања се уређују искључиво према усвојеном плану реорганизације.

Предлог за покретање стечајног поступка поверилац подноси у случају постојања трајније неспособности плаћања, непоступања по усвојеном плану реорганизације и уколико је план реорганизације издејствован на преваран или незаконит начин. Уколико поверилац није доставио документацију која доказује његово потраживање и уколико предлог по обавештењу не буде уређен, суд може да одбаци предлог сходно члану 57. Закона о стечају. Уколико предлог није одбачен, по отварању стечајни поступак се спроводи по службеној дужности.

Према наводима упућеног питања може се претпоставити да се ради о претходном стечајном поступку у коме се утврђују разлози за покретање стечајног поступка из члана 11. Закона о стечају. У тој фази стечајни дужник може износити своје разлоге због којих сматра да предлог треба одбацити.

У питању није прецизирано који је разлог због кога је покренут поступак стечаја. Према члану 7. Закона о стечају, поступак стечаја се спроводи према том закону, а на питања која нису уређена тим законом сходно се примењују одредбе закона којим се уређује парнични поступак. ЗПП у члану 223. ст. 1. тач. 1) предвиђа у случају постојања претходног питања могућности да се поступак прекине уколико суд одлучи да сâм не решава претходно питање. Да ли ће суд сâм решавати претходно питање ствар је процене суда у сваком конкретном случају (члан 12. ЗПП-а). Одговор на питање да ли се због постојања парнице поводом оспореног потраживања банке може одбацити предлог за покретање стечајног постука зависи од тога да ли је постојање неизмиреног потраживања дужника према банци једини разлог за покретање стечајног поступка и које је доказе поверилац доставио уз предлог.

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

ПИТАЊЕКао адвокат, имам ситуацију у којој заступам 40 радника који раде за фирму у правној форми друштва с ограниченом одговорношћу, а где је оснивач физичко лице. Дакле, у питању је приватна фирма. Радницима није исплаћена зарада више од годину дана. Занима ме, уколико поднесем предлог за отварање стечаја и пријавим потраживање Фонду солидарности, у складу са Законом о стечају, да ли Фонд има обавезу да исплати неисплаћене зараде или може да их и не исплати? Суштина мог питања своди се на то да ли ћу их сигурно наплатити, будући да ја морам да финансирам цео поступак до наплате или постоји и ризик да ништа не наплатим. Осим тога, занима ме и да ли морам водити парницу или могу директно отворити стечај, јер ја бих у стечају требало да имам признато потраживање од стечајног управника?

OДГОВОР: Правна форма и власништво над капиталом не утичу на обавезу Фонда солидарности да у случају стечаја послодавца исплати законске обавезе радницима. Стога, Фонд исплаћује и мора исплатити свима. Којом ће се динамиком вршити исплата зависи од расположивих средстава. Према нашим сазнањима, тренутно су врло ажурни. Треба, ипак, додати и то да не врше исплату без закључка суда о утврђеном потраживању донетом у поступку стечаја. Стечај може покренути сваки поверилац и без претходног вођења парнице и добијања пресуде и у стечају пријавити потраживање, па ако га закључком признају стечајни органи, онда ће Фонд, по вашем захтеву, исплатити део који је његова обавеза. Ако стечајни органи оспоре потраживање, мора се покренути парница за утврђење тог оспореног потраживања у року од 15 дана од пријема тог закључка.

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

ПИТАЊЕ: Да ли је особа која оснива ресторан дужна да приликом регистровања привредног друштва које ће се бавити пружањем угоститељски услуга, достави документацију Министарству туризма и, уколико јесте, која документација је у питању и где се доставља?

ОДГОВОР: Према Закону о туризму („Службени гласник РСˮ, бр. 36/2009, 88/2010, 99/2011 – др. закон, 93/2012 и 84/2015) угоститељска делатност је пружање услуга смештаја, припремање и услуживање хране, пића и напитака, као и припремање и достављање хране корисницима за потрошњу на другом месту. Угоститељску делатност може да обавља привредно друштво, друго правно лице, предузетник, огранак страног правног лица, ако је регистровано у одговарајућем регистру. Удружење које обавља делатност из става 1. овог члана, дужно је да ту делатност упише у одговарајући регистар.
Ако  се угоститељска делатност обавља у седишту, али не као претежна делатност, за ту делатност се образује огранак, односно простор ван пословног седишта, који се региструје у одговарајућем регистру и евидентира у Регистру туризма. Ако се угоститељска делатност обавља ван седишта, за ту делатност у сваком пословном простору односно месту пословања образује се огранак, односно простор ван пословног седишта, који се региструје у одговарајућем регистру и евидентира у Регистру туризма. Регистар туризма води Агенција за привредне регистре.
Према врсти угоститељских услуга које се у објекту пружају, угоститељски објекти могу бити:
1) угоститељски објекат за смештај;
2) угоститељски објекат за исхрану и пиће.
У угоститељском објекту за пружање услуга исхране и пића припремају се и услужују топла и хладна јела и напици, точе и служе алкохолна и безалкохолна пића (у врсти угоститељског објекта: ресторан, кафана, бар, објекат брзе хране, кетеринг објекат, покретни објекат и други објекти).
Пословно име, фирма и други назив, назив огранка, простор ван пословног седишта или одговарајућа организациона јединица, као и ознака пружаоца угоститељских услуга, не може да садржи речи које указују на врсту угоститељског објекта.
 Угоститељ (Врста угоститељског објекта – ресторан) је дужан да:
– на улазу у угоститељски објекат видно истакне пословно име и седиште, као и назив и врсту угоститељског објекта према претежној врсти услуга које се у њему пружају;
– на улазу у угоститељски објекат видно истакне радно време и да се у свом пословању придржава прописаног радног времена;
– на улазу у угоститељски објекат видно истакне ознаку категорије, односно посебног стандарда који се у њему пружа;
– буде евидентиран у Регистру туризма и да у сваком пословном простору, односно месту пословања у ком обавља угоститељску делатност, држи решење о упису у одговарајући регистар и уверење о евидентирању у Регистар туризма;
– у угоститељском објекту одржава просторије и опрему и пружа услуге према прописаним минимално техничким и санитарно-хигијенским условима, као и стандардима за врсту објекта у којој обавља делатност и за категорију која му је одређена решењем министра, односно надлежног органа јединице локалне самоуправе;
– у писаном, говорном или визуелном јавном оглашавању тачно користи врсту угоститељског објекта;
– да истакне цене хране, пића и напитака у ценовницима који морају бити доступни корисницима услуга у довољном броју примерака и на сваком месту где се корисници услужују;
– придржава се истакнутих, односно на другом месту објављених цена;
– за сваку пружену услугу изда прописан рачун;
–  утврди нормативе хране и пића које услужује и на захтев корисника услуга омогући увид у те нормативе, као и да услуге пружа у одговарајућој количини и према тим нормативима;
– пружање угоститељске услуге не условљава пружањем друге услуге, односно неким другим условом који је корисник услуга дужан да испуни;
– за угоститељски објекат обезбеди прописане услове у погледу уређаја и опреме за одвођење дима, паре и мириса и других непријатних емисија, ради спречавања њиховог ширења у околину;
Јединица локалне самоуправе може ближе да уреди услове за уређење и опремање угоститељског објекта у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у угоститељском објекту, а који се односе на уређење и опремање уређајима за одвођење дима, паре и мириса, као и других непријатних емисија.
– за угоститељски објекат у којем се емитује музика или изводи забавни програм, обезбеди прописане услове у погледу уређења и опремања, ради обезбеђења заштите од буке;
Јединица локалне самоуправе може ближе да уреди услове за уређење и опремање угоститељског објекта у којима се емитује музика или изводи забавни програм, а којима се обезбеђује заштита од буке.
– за угоститељски објекат, који се налази у стамбеној згради, обезбеди техничке и друге прописане услове, у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у том угоститељском објекту;
Јединица локалне самоуправе може ближе да уреди техничке и друге услове у угоститељском објекту који се налази у стамбеној згради, као и начин обављања угоститељске делатности у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у том угоститељском објекту.
–  угоститељску делатност у објекту који се налази у стамбеној згради обавља на прописан начин, у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у том угоститељском објекту;
– обавља делатност са пажњом доброг привредника.

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

ПИТАЊЕУ складу са новим Законом о јавним предузећима, ЈП Дирекција за изградњу општине М., у обавези је да изврши усклађивање оснивачког акта са одредбама новог закона до 4. 9. 2016. године. Имамо недоумице у вези са регистрацијом оснивачког акта које се огледају у следећем – оснивач има намеру да промени претежну делатност, назив предузећа, регистроване делатности, начин финансирања и остале измене у складу са законом.

Како поступити у том случају? Треба ли радити измене и допуне акта који је регистрован 2013. године у складу са тадашњим Законом о јавним предузећима, па затим пречишћени текст одлуке (јер сада ће се радити о предузећу са новим називом, претежном делатношћу…) или донети нову оснивачку одлуку којом ће се ставити ван снаге предходна? Такође, како решити финансирање таквог предузећа, с обзиром на то да Дирекција обавља, између осталог, и поверене послове општинске управе у поступку обједињене процедуре код издавања грађевинске дозволе, а сада се заговара самофинансирање предузећа и укидање субвенција?

ОДГОВОР: С обзиром на чињеницу да је реч не само о усклађивању оснивачког акта са одредбама Закона о јавним предузећима („Сл. гласник РСˮ, бр. 15/16), већ и о измени и допуни оснивачког акта, потребно је да се у том случају пође од последњег става одредбе члана 6. Закона о јавним предузећима, а она гласи: „Акт о оснивању друштва капитала из члана 3. ст. 2. тач. 1) и 2), поред одредаба из ст. 1. овог члана, садржи и одредбе прописане законом којим се уређује његов правни положај и правна формаˮ. Дакле, треба имати у виду и одредбе Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РСˮ, бр. 36/11, 99/11, 83/14 и 5/15). У том смислу, треба имати у виду члан 12. Закона о привредним друштвима који прописује измене оснивачког акта и статута. Друго, оснивачки акт треба такође допунити проценом вредности оснивачког капитала како је то регулисано Законом о јавним предузећима. Наравно, када се све то заврши, сходно члану 8. Закона о јавним предузећима, врши се упис оснивачког акта јавног предузећа у регистар у складу са законом којим се уређује правни положај и поступак регистрације привредних субјеката.

Треба имати у виду начин финансирања јавних предузећа редефинисањем индиректних корисника буџетских средстава у складу са последњим изменама и допунама Закона о буџетском систему („Сл. гласник РСˮ, бр. 103/15). Према члану 1. тог закона, индиректни корисници буџетских средстава (члан 2. тач. 8) нису више јавна предузећа, фондови и дирекције основани од стране локалне власти који се финансирају из јавних прихода чија је намена утврђена посебним законом. То значи да ћете ви у будуће остваривати приходе које стичете на тржишту склапањем уговора са корисницима ваших услуга. Дакле, нисте више индиректни буџетски корисници који ће за своју делатност добијати средства из буџета општине, већ ћете их стицати на тржишту. То је заправо суштина свих измена и то би требало да буде полазни основ у вашем реорганизовању и престројавању.

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

ПИТАЊЕДа ли јавно предузеће које је индиректни буџетски корисник може бити гарант другом јавном предузећу које хоће да подигне кредит код банке?

ОДГОВОР: Да бисмо одговорили на ваше питање, консултовали смо двојицу аутора, једног из домена банкарског пословања, а другог из домена јавних предузећа. Одговор који дајемо не може се сматрати коначним јер као што се из њега види, он захтева даље консултовање прописа, будући да је материја поприлично сложена.
#1
Банке интерним актима прописују коју врсту клијената узимају за носиоце или гаранте у кредиту, што значи да банка одлучује хоће ли таквог гаранта прихватити или не.
С друге стране, с обзиром на то да банке, као добре клијенте прихватају запослене у јавном сектору (сигурна плата и сл.), нема разлога да и ту фирму, установу, не третирају подједнако као и њеног запосленог. Наравно, биланси фирме су од пресудног значаја. Мада, већина њих јесу губиташи годинама, али ниједна није пропала, управо из разлога јер држава стоји иза њих.
#2
Ова материја је уређена Законом о јавном дугу, који уређује задуживање државе, покрајине и општина/градова, а кад је реч о јавним предузећима и другим правним лицима која могу да се задуже, Закон допушта задуживање само јавних предузећа и оних правних лица чији је оснивач Република Србија.
Стога, а строго узев по Закону, јавна предузећа чији је оснивач локална самоуправа (ЈКП) не могу се задуживати, већ обезбеђивање средстава за потребе ЈКП-а врши општина/град (из буџета, односно по основу кредита/зајмова код којих је уговорна страна општина или град или по основу издатих дугорочних хартија од вредности). Иначе, општина/град, по Закону о јавном дугу, не може да изда гаранције (члан 34. ст. 3), већ то право има само Република, што значи да се ни јавним предузећима чији је оснивач општина не може дозволити да издаје гаранције. Ово је, међутим, само аспект примене Закона о јавном дугу. Заправо, дуг ЈКП-а и других ЈП и правних лица чији је оснивач општина није се третирао као јавни дуг. Стога, за њих, такође, постоји могућност задуживања, али у складу с другим прописима.
Када се питање погледа са становишта примене других прописа (који важе за задуживање било којег правног лица, али и прописа којима се уређују делатности од општег интереса), а нарочито када се консултује пракса, онда једно ЈП чији је оснивач општина (баш као у овом случају, и то ЈП које није директни буџетски корисник што значи да оно остварује приходе на тржишту, а не из буџета оснивача) може да гарантује кредит банци када кредит узима друго ЈКП чији је оснивач та иста општина. Понављам, истоветна пракса постоји, али је, наравно, потребно консултовати и друге прописе, на пример, Закон о локалној самоуправе (да се види да ли се треба обратити оснивачу ради добијања сагласности на одлуку о задуживању, односно о давању гаранције), треба видети Закон о јавним предузећима, статуте тих јавних предузећа, па и закон којим се уређују воде (будући да се овде ради о ЈКП Водовод и канализација).

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

ПИТАЊЕНедавно сам у једној познатој банци желео да обновим банкарску позајмицу по текућем рачуну, али ми је банкарски референт рекао да то није могуће будући да сам недавно променио послодавца. То јесте случај, али ниједног тренутка нисам имао прекид у радном односу. Службеник је објаснио да код садашњег послодавца морам да имам три узастопна месечна примања да би банка могла да ми одобри позајмицу. Моје питање гласи, да ли је банкарско поступање исправно с обзиром на чињеницу да Банка има увид у редовност мојих месечних примања (како оних код мог претходног, тако и код садашњег послодавца)? Да ли је одлука о томе у надлежности Банке?Захваљујем на одговору.

ОДГОВОР: Одлука о продужењу дозвољеног минуса јесте у надлежности банке и прописана је интерним процедурама за одобрење или продужење дозвољеног минуса. Очигледно је да је интерном политиком банке прописано да клијент мора имати минимум 3 месечне уплате код истог послодавца, а то је донекле и логично јер банка на тај начин жели да се обезбеди у смислу да ће минус по рачуну бити покривен неком следећом платом.
Одобрење било које врсте позајмице је у искључивој надлежности банке и она има право да је не одбори и без образложења. Битно је нагласити ито да је дозвољени минус једна од најскупљих врста банкарских позајмица, па саветујемо да је, ако није неопходна, не користите или да макар временом смањите њено коришћење.