Ванредне ситуације

Аутор чланка

Кликните на питање које Вас интересује да бисте прочитали одговор.

ПРИМЕНА ЗАКОНА О СМАЊЕЊУ РИЗИКА ОД КАТАСТРОФА И УПРАВЉАЊУ ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА

ПИТАЊЕ: Потребно ми је тумачење члана 15. Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама у смислу тога ко је обвезник израде акта о процени ризика од катастрофа и плана заштите и спасавања.

ОДГОВОР: Процена ризика дефинисана је чланом 2. став 1. тачка 13), а њена сврха и ближа садржина чланом 15. став 1. Закона о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама („Сл. гласник РС”, бр. 87/2018 – даље: Закон). Недоумице настају због ст. 2, 3, 4, 5. и 7. члана 15. Закона.

Према одредбама става 2, процену ризика израђују и доносе Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, субјекти од посебног значаја за заштиту и спасавање, изузев савеза, клубова и удружења; привредна друштва, здравствене установе, изузев апотека; предшколске и школске установе и факултети за све објекте у којима бораве деца, односно објекте у којима се одвија настава; установе социјалне заштите за објекте у којима бораве корисници. Дакле, међу наведеним субјектима у ставу 2. члана 15. Закона налазе се и привредна друштва.

Ставом 3. прописано је да привредна друштва и друга правна лица која у свом саставу имају организационе целине чији су капацитети, обим и значај делатности од посебног значаја за привреду Републике Србије из области енергетике, телекомуникација, рударства и саобраћаја, израђују процену ризика и за те организационе целине.

Ставом 4. прописано је да процену ризика израђују и доносе и правна лица која управљају пословним, трговачким, спортским, угоститељским и смештајним објектима и објектима за разоноду, капацитета више од 100 лица, а ако су објекти намењени за боравак деце до 14 година, независно од капацитета.

Према ставу 5, привредна друштва и друга правна лица која нису обухваћена ст. од 2. до 4. овог члана израђују своју процену ризика на основу препоруке штаба за ванредне ситуације јединице локалне самоуправе засноване на процени ризика од катастрофа јединице локалне самоуправе на чијој територији се налазе.

Према ставу 7, субјекти из ст. од 2. до 4. овог члана процену ризика од катастрофа доносе по прибављеној сагласности Министарства унутрашњих послова (даље: Министарство).

Сматрамо да су наведене одредбе члана 15. ст. 2, 3, 4, 5. и 7. Закона нормативно обрађене на начин који оставља простор за различита мишљења о међусобном односу тих одредаба.

Мишљења смо да целина тих одредаба, како сада гласе, оправдава претпоставку да процену ризика морају да доносе сва привредна друштва, јер се то у начелу огледа већ у кључном ставу 2. члана 15. Закона. То становиште поткрепљујемо и решењем из члана 30. став 1. Закона, према коме је свако привредно друштво и друго правно лице дужно да у оквиру своје делатности предузима све мере превенције и смањења ризика, као и да се одазове захтеву надлежног штаба и узме учешће у спровођењу мера заштите и спасавања. Кључне речи „свако привредно друштво” и „све мере” указују на то да је тешко изоставити неко привредно друштво и/или обавезу процене ризика привредног друштва. Такође, на ову обавезу свих привредних друштава указују и прекршајне одредбе члана 114. став 1. тачка 1) Закона, којима је прописана новчана казна за правно лице ако не изради, донесе, односно ажурира процену ризика.

Ставом 3. у односу на кључни став 2. проширена је само обавеза оних привредних друштава која у свом саставу имају организационе целине од посебног значаја за привреду Републике Србије, тако што је утврђено да процену ризика таква привредна друштва морају да доносе и за своје организационе целине. Другим речима, ставом 3. није одступљено од тога да обавезу имају сва привредна друштва, већ је иста проширена само за она привредна друштва (из става 2) која у свом саставу имају наведене организационе целине.

Ставом 4. опредељено је да процену ризика израђују и доносе и правна лица која управљају објектима наведеним у том члану, капацитета више од 100 лица, а ако су објекти намењени за боравак деце до 14 година, независно од капацитета. Овим одредбама круг правних лица међу субјектима из става 2. члана 15. Закона проширен је „и на правна лица која управљају” наведеним објектима. Другим речима, као коректив за проширење поменутог круга правних лица уведена је врста објеката којима та правна лица управљају, чиме и даље није створена обавеза за сва правна лица, већ само још и за она правна лица која управљају наведеним објектима.

Последично до сада наведеном, упитно је право значење става 5, пре свега која то привредна друштва и друга правна лица нису обухваћена ст. од 2. до 4. члана 15. Закона. Другим речима, поставља се питање да ли их уопште има и, ако има, која су то „привредна друштва и друга правна лица која нису обухваћена ст. од 2 до 4. овог члана” и у обавези су да „израђују своју процену ризика од катастрофа на основу препоруке штаба за ванредне ситуације јединице локалне самоуправе, засноване на процени ризика од катастрофа јединице локалне самоуправе на чијој територији се налазе”.

Имајући у виду наведену садржину ст. 2. и 3. члана 15. Закона, закључило би се да таквих привредних друштава нема, али из садржине става 4. у односу на став 2. произлази да их има јер и међу тим правним лицима има привредних друштава. У питању су правна лица која нису обухваћена кругом субјеката из става 2, нити управљају објектима из става 4. члана 15. Закона. Осим тога, кључно у ставу 5. члана 15. Закона јесте и то да се препорука односи само на израду, а не на доношење процене ризика. Следствено томе, привредна друштва и друга правна лица процену ризика израђују на основу препоруке уколико је препорука дата од стране штаба за ванредне ситуације јединице локалне самоуправе на чијој се територији налазе. При томе ваља имати у виду и начелно необавезујућу правну природу препоруке, као и чињеницу да давање препорука није као изричита обавеза утврђено у оквиру надлежности јединица локалне самоуправе из члана 29. Закона, али и да су градски и општински штабови за ванредне ситуације овлашћени да на основу члана 43. став 1. тачка 3) (само) разматрају процене ризика и дају препоруке (једино) за њихово унапређење, као и да на основу члана 44. став 1. тачка 4) Закона обављају друге послове у складу са законом.

Став 7, према коме се процене ризика свих субјеката из ст. од 2. до 4. доносе по прибављеној сагласности Министарства, комплементаран је са изричитим овлашћењем Министарства из члана 25. став 2. тачка 6) Закона – да у области смањења ризика од катастрофа и управљања ванредним ситуацијама, између осталог, даје сагласност и на процене ризика. Полазећи од целине наведених одредаба (члан 15. ст. од 2. до 4. и члан 25. став 2. тачка 6), мишљења смо да се, у складу са Законом, све процене ризика могу доносити искључиво уз претходно прибављену сагласност Министарства.

Дакле, обавезу доношења процене ризика имају сва привредна друштва и наведена правна лица. Препорука штаба за ванредне ситуације јединице локалне самоуправе није процесни услов (обавезна основа) за доношење процене ризика привредног друштва, већ је то само претходно прибављена сагласност Министарства. Препорука и не мора бити дата (постојати), али сагласност мора – да би се донела процена ризика. Без препоруке процена ризика може бити донета, али без сагласности Министарства не може. У том смислу, процена ризика је акт везан сагласношћу, а не препоруком. Међутим, без обзира на то, Министарство приликом давања сагласности на процену ризика може да узме у обзир и препоруку, уколико је она дата пре захтева за добијање сагласности на процену ризика.