Здравствене установе

Аутор чланка

Кликните на питање које Вас интересује да бисте прочитали одговор.

Директор здравствене установе

ПИТАЊЕ: Да ли директору здравствене установе може да се да  рок за завршавање додатног потребног образовања због промена које ће уследити ступањем на снагу новог Закона о здравственој заштити, како би испунио услове из истог и остао на функцији?

ОДГОВОР: Директора здравствене установе именује оснивач (Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе) на период од 4 (четири) године, односно не дуже од 6 (шест) месеци у статусу вршиоца дужности, а налази се на функцији до истека мандата или прецизније до разрешења од стране оснивача. Није предвиђено остављање додатног рока, што значи да оснивач може да поступи по одредбама новог закона у случају да директор не испуњава прописане услове. Међутим, бројни су примери да директори нису разрешени и налазе се на функцији и након истека мандата. Уколико се мисли на услове предвиђене чланом 115. став 1. тачка 2) (акредитована едукација из области здравственог менаџмента), њихова примена је одложена на период од 3 (три) године од дана ступања на снагу поменутог закона.

Расписивање конкурса за радно место

ПИТАЊЕ: Имамо запосленог медицинског техничара радиолошке струке на одређено време. Хтели бисмо да му продужимо радно ангажовање још до 6 месеци (када улази у рад на одређено време до 2 године). Можемо ли да распишемо конкурс за то радно место док је код нас још увек радно ангажован наведени запослени (средином априла) и може ли он да конкурише ако имамо у виду да већ ради у тренутку расписивања конкурса?

ОДГОВОР: Нема сметњи да се распише конкурс иако радно место у моменту расписивања није упражњено, али је извесно да ће истеком рока бити. На конкурс могу да се пријаве сви кандидати који испуњавају услове, како запослена тако и незапослена лица.

ПИТАЊЕ: У складу са чланом 37. Закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства прописано је да вођење здравствене документације и евиденције може да се врши у писменом или електронском облику, у складу са Законом. Осим тога, прописано је да је, ако се основна медицинска документација (здравствени картон, историја болести, протоколи и књиге евиденције) води у електронском облику, а нису испуњени сви прописани услови за вођење основне медицинске документације у електронском облику, надлежни здравствени радник дужан да одштампан и потписан примерак ове документације чува у папирном облику. С обзиром на то да домови здравља планирају рад само електронске основне документације, без папирних картона, интересује нас који су то прописани услови који морају да буду испуњени за вођење ове документације у електронском облику, односно којим је актом то прописано, с обзиром на то да сами нисмо успели да пронађемо одговор на ово питање.

ОДГОВОР: Сматрамо да би требало обратити пажњу на члан 45. Закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства, који гласи:

„Здравствена установа, приватна пракса и друго правно лице дужни су да успоставе информациони систем који представља свеобухватни скуп технолошке инфраструктуре (мрежних, софтверских и хардверских компонената), организације, људи и поступака за прикупљање, смештање, обраду, чување, пренос, приказивање и коришћење података и информација.

У складу са природом, обимом и сложеношћу делатности адекватан информациони систем мора да:

1) поседује функционалност, капацитете и перформансе који омогућавају пружање одговарајуће подршке пословним процесима;

2) обезбеђује благовремене и тачне информације од значаја за доношење одлука и ефикасно обављање активности;

3) буде пројектован тако да са одговарајућим контролама за валидацију података на улазу, у току процеса обраде и на излазу из тог система, може да уочи појаве нетачности и неконзистентности у подацима и информацијама, при чему је ради успостављања и очувања интегралности информационог система потребно обезбедити да постојећи и други системи за обраду података, као и систем извештавања, буду уподобљени;

4) обезбеди одговарајућу организациону структуру, са јасно утврђеном поделом послова и дужности запослених, како би се омогућило адекватно функционисање и управљање информационим системом;

5) усвоји и документује одговарајућу методологију којом се утврђују сва правила везана за информациони систем;

6) успостави процес управљања ризиком и безбедношћу информационог система;

7) политиком безбедности информационог система уреди принципе, начине и процедуре постизања и одржавања адекватног нивоа безбедности система и података, као и овлашћења и одговорности везаних за коришћење ресурса информационог система.”

У ставу 3. наведеног члана наведено је да ближе услове за функционисање, управљање ризиком и безбедношћу информационог система, јединствене методолошке принципе и стандарде и друге услове од значаја за функционисање овог система прописује министар, уз прибављено мишљење Завода за јавно здравље основаног за територију Републике Србије и организације обавезног здравственог осигурања. Тек доношењем подзаконског акта биће ближе регулисани услови, између осталог, и за вођење документације у електронском облику.