Случај у коме првостепени орган након коначности решења уочи грешку због које би морао да укине, измени или поништи решење – да ли је могућа примена члана 183. ЗУП-а

У тексту је анализирана ситуација када првостепени орган, након доношења решења и наступања коначности, односно правоснажности решења, уочи грешку у решењу због које би морао да укине, измени или поништи решење, али без тражења странке да то учини. View Fullscreen 29 УПРАВНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020. Случај у коме првостепени орган након коначности решења уочи грешку због које би морао да укине, измени или поништи решење – да ли је могућа примена члана 183. ЗУП-а У тексту је анализирана ситуација када првостепени орган, након доношења решења и наступања коначности, односно правоснажности решења, уочи грешку у решењу због које би морао да укине, измени или поништи решење, али без тражења странке да то учини. Саша Кулић, дипл. правник Закон о општем управном поступку („Сл. гласник РС”, број 18/2016 – даље: ЗУП) представља један заокружени процесноправни оквир којим је прописано поступање органа који воде управне поступке, као и поступање других учесника у тим поступцима. Та правила, између осталог, обухватају и доношење одлука, као и правна средства која могу да се улажу против њих. Како је двостепеност управног поступка, оличена у праву на жалбу, једно од основних начела управног поступка, незадовољна странка има могућност (осим ако је она изричито искључена законом) да захтева да првостепено решење прође још један степен провере. Дакле, ЗУП омогућује да странка својим активним понашањем (улагањем жалбе) издејствује укидање или поништај решења које је у себи садржало неку неправилност, због које га је требало уклонити из правног поретка како по странку не би производило нека штетна дејства. Но, шта се догађа уколико орган који је донео првостепено решење, које је у међувремену постало коначно, и сам при- мети да је у решењу учинио какву грешку због које би га ваљало уклонити из правног поретка? Питање се наравно не односи на случајеве учињених очигледних нетачности у именима и