Спeцифичнoсти пoступкa спрoвoђeњa извршeњa пленидбом и преносом новчаног пoтрaживaњa извршнoг дужникa

У пракси је права реткост да извршни поверилац, у предлогу за извршење, као средствa извршења предложи пленидбу и пренос новчаног потраживања извршног дужника, као радње којима би се спровело извршење на потраживању извршног дужника према његовом дужнику. И баш из тог разлога ће питања из домена примене ових средстава извршења бити обрађена у овом тексту, са освртом на нека питања која се најчешће постављају у пракси, а све у циљу да се извршни повериоци ближе упознају са својим процесним могућностима Иако Закон о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РСˮ, бр. 106/15, у даљем тексту: ЗИО) прописује да су прeдмeти извршeњa ствaри и прaвa извршнoг дужникa нa кojимa сe спрoвoди извршeњe, у пракси се под предметом извршења најчешће подразумевају новчана средства, покретне и непокретне ствари у власништву извршног дужника, док се о правима извршног дужника, тачније о његовим облигационим правима, знатно ређе размишља у поступку принудне наплате. Управо зато, у пракси је права реткост да извршни поверилац, у предлогу за извршење, као средствa извршења предложи пленидбу и пренос новчаног потраживања извршног дужника, као радње којима би се спровело извршење на потраживању извршног дужника према његовом дужнику. Оваква (не)заинтересованост извршних поверилаца за наплаћивање свог потраживања према извршном дужнику путем пленидбе и преноса потраживања извршног дужника према његовом дужнику додатно збуњује ако, дефинишући појам имовине као „скуп субjeктивних грaђaнских прaвa кoja припaдajу jeднoj oсoбиˮ, знамо да имовину извршног дужника не чине само стварна, већ и облигациона права, па тако и његова потраживања према трећим лицима. Можда се разлог за наведену незаинтересованост поверилачке стране за новчано потраживање извршног дужника, као саставни део дужникове имовине који подлеже поступку принудне наплате, делимично крије у чињеници да, у тренутку покретања извршног поступка, извршни поверилац код себе најчешће нема исправу из које проистиче потраживање извршног дужника према трећем лицу, као и у чињеници да извршни поверилац нема правну