Управни уговор као нови правни институт у управном праву

„Управни уговор је двострано обавезан писани акт који, кад је то посебним законом одређено, закључују орган и странка и којим се ствара, мења или укида правни однос у управној ствари.”   Први пут је доношењем Закона о општем управном поступку (”Службени гласник РС”, бр. 18/2016 – у даљем тексту: ЗУП) у наш правни систем уведена дефиниција управног уговора и први пут су општим законом уређена основна питања везана за све управне уговоре (закључивање, уговорне стране, изменe због промењених околности, раскид и правна средства – приговор и жалба). Детаљно регулисање појединих типова управних уговора је препуштено посебним прописима. Из цитиране законске дефиниције управног уговора као новог правног института у нашем правном систему, произлази да управне уговоре треба разликовати од грађанских уговора будући да се управним уговорима ствара, мења или укида правни однос у сфери јавног права, док се грађанским уговорима чини то исто, али у сфери приватног права. Поред тога, ваља нагласити да је нужно разликовати и уговоре управе од управних уговора. Уговори управе су сви уговори код којих се на једној страни појављује јавноправни субјект, и то како уговори приватног права, тако и управни уговори. Управни уговори су само једна врста уговора управе и као такви, они су предмет управног права, па спорови који из њих произлазе спадају у јурисдикцију Управног суда. Управно-правни карактер ове врсте уговора се посебно огледа у чињеници да се њиме ствара, мења и укида правни однос у управној ствари. Дакле, управна ствар је битно обележје ове управног уговора, што ову врсту уговора приближава управном акту, али га правна техника битно разликује од управног акта. Будући да управни уговори одступају од општег режима решавања у управним стварима, као и од класичног уговорног права, ЗУП-ом је предвиђено да ће се одредбе ЗУП-а сходно примењивати на управне уговоре, а одредбе Закона о облигационим односима супсидијарно. То значи да