Утицај олакшавајућих и отежавајућих околности на висину и врсту кривичне санкције

Арсенал околности којима се суштински индивидуализује кривична санкција у нашем правном систему познат је под називом „олакшавајуће и отежавајуће околностиˮ и представља велики мозаик поступка, чијим састављањем у целину суд прилагођава кривичну санкцију реалној потреби Кривично право, као грана права установљена ради пружања заштите најважнијих друштвених односа и вредности у друштву, претњом примене санкције према онима који те вредности нарушавају, издваја ову скупину правних норми, у односу на друге скупине норми, којима заштита најважнијих вредности није основна функција. Кривичноправна заштита појединца и других друштвених вредности остварује се у кривичном поступку, у коме суд приликом расветљавања и решавања кривичноправне ствари доноси посебну врсту судске одлуке коју називамо пресудом. Пресуда је најважнија судска одлука, јер се њеним изрицањем расправљају како материјална, тако и процесна питања, те се на тај начин окончава кривични поступак. С обзиром на то да се кривичним правом кажњава појединац који својим понашањем доводи у опасност усвојене вредности друштвене групе којој припада, те да се применом инструментарија кривичног права у великој мери ограничавају права кажњеног појединца, од велике је важности да изречена санкција буде заснована (између осталих) на начелима хуманости, праведности и сразмерности. Дакле, уколико се жели избећи одмазда према извршиоцу, зло које извршиоцу кривичног дела изриче суд у име народа, мора бити праведно. У супротном, изречена казна неће остварити сврху, те ће уместо ресоцијализације и реинтеграције осуђеног у здраве друштвене оквире, јаз између њега и друштва постати већи. Да би друштво било праведно, оно мора да индивидуализује санкцију, тачније, да санкцију изрекне сразмерно тежини кривичног дела и степену кривице извршиоца, након чега извршиоцу изриче адекватну санкцију, која, у оквиру законских одредби, погодује свим утврђеним чињеницама. Судском одлуком се истовремено примењује право и оцењују околности које се односе на предметно крвично дело и извршиоца. Сходно изреци да је боље стотину кривих грађана ослободити, него једног невиног (у нашем случају