Заштита запослених на раду

  У овом комплексном тексту разматрамо различите апекте заштите запослених на раду, од опште заштите коју ужива свако запослено лице, све до посебне заштите која је резервисана само за одређене категорије запослених     Устав Републике Србије („Сл. гласник РСˮ, бр. 98/06), поред права на рад из члана 60. ст. 1, у ст. 4. и 5. овог члана сваком запосленом гарантује безбедне и здраве услове рада, потребну заштиту на раду, а женама, омладини и ивалидима омогућује се посебна заштита на раду и посебни услови рада у складу са законом. Уколико запосленима не би била омогућена одговарајућа заштита, рад би губио сваки смисао. Заштиту првенствено обезбеђује послодавац, међутим, по питању заштите на раду, поред својих права, сами запослени имају и одређене дужности.   Под заштитом на раду подразумева се употреба одређених мера и средстава у циљу спречавања и ублажавања штетних дејстава услова рада, као и радног процеса, на безбедност, радну способност и здравље запослених. С обзиром на значај који заштита запослених има за сваког запосленог, предмет је изучавања већег броја научних области укључујући и радно право. Закон о раду је заштити на раду (глава 7) посветио 24 члана, којима се уређују питања заштите запослених у ужем смислу, поред заштите у ширем смислу, којима се регулишу питања (на пример, скраћеног радног времена, рада на пословима са повећаним ризиком и др.).   Постоје два облика заштите запослених на раду: 1) општа, и 2) посебна.   Тако, право на општу заштиту имају сви запослени, при чему доба живота, инвалидност, пол и друге околности немају утицаја, док посебну заштиту уживају само одређене категорије запослених (жене, деца, родитељи који имају малу децу, омладина, инвалиди). Општа заштита запослених Право на општу заштиту на раду имају сви запослени. То је опште право за све запослене које се остварује сагласно члану 80. ст. 1. Закона о раду („Сл. гласник