Спор мале вредности кроз праксу привредних судова

Издвојени су најновији примери из праксе привредних судова који се односе на спорове мале вредности, пре свега на дозвољеност жалбе, жалбене разлоге и поступак по жалби. ДОЗВОЉЕНОСТ ПОСЕБНЕ ЖАЛБЕ Посебна жалба у споровима мале вредности дозвољена је против решења којим се окончава поступак. Из образложења: Одредбом члана 478. став 1. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 49/13, 55/14) прописано је да је у поступку у споровима мале вредности дозвољена посебна жалба само против решења којим се окончава поступак, док је ставом 2. истог члана прописано да остала решења против којих је по овом закону дозвољена посебна жалба могу да се побијају само жалбом против одлуке којом се поступак окончава, а ставом 3. овог члана прописано је да се решења из става 2. овог члана не достављају странкама, већ се објављују на рочишту и уносе у писани састав одлуке. Одредбом члана 487. став 1. Закона о парничном поступку прописано је да су у поступку у привредним споровима спорови мале вредности они у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност од 30.000,00 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. У конкретном случају првостепени суд је одбио приговор месне ненадлежности решењем П. 516/18 од 10. 1. 2019. године и отправак решења доставио парничним странкама. Благовременом жалбом тужилац побија означено решење из свих законом дозвољених разлога. Привредни апелациони суд, као суд другог степена, одбацује жалбу тужиоца као недозвољену с обзиром на то да се ради о спору мале вредности и да је посебна жалба дозвољена само против решења којим се окончава поступак. (Решење Привредног суда у Пожаревцу, П. 516/18 од 10. 1. 2019. године, и Решење Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 394/19 од 23. 1. 2019. године, којим је одбачена жалба) РОК ЗА ЖАЛБУ Рок за жалбу против пресуде, односно решења