Усаглашеност домаћег правног система са европским радним правом

Пут до формалног приступања наше земље Европској унији мора бити испраћен и одговарајућим променама унутар домаћег правног система. Овај текст је прилика да добри познаваоци европског радног права кажу своју реч о томе   Утврђена оријентација Републике Србије ка чланству у организацији, званој Европска унија, доноси и одређене „последице”, како на пољу правне науке, тако и на пољу правне праксе. Правна наука, како се истиче, ове последице треба да проучава, а правна пракса треба да их „узима у обзир”. Најважнија правна последица огледа се у обавези усклађивања домаћег (радног права) са (радним) правом Европске уније, што је и потврђено одговарајућом Резолуцијом Народне скупштине из 2004. године. Сâм процес хармонизације, односно конкретно уношење правних решења овог правног система у домаћи правни систем представља врло сложен процес, а то посебно долази до изражаја у области радног права. Хармонизација, или према речима А. Вотсона – „правна трансплатација”, (радноправних) прописа укључује свест народа, привреду, историју и друге националне особености једног друштва. Непоштовање ових принципа био је и разлог немогућности фактичке примене турског Закона о облигацијима, рађеног по „узору” на швајцарски Закон о облигацијама, унетог у правни систем након проглашења Ататуркове турске Републике. Нешто слично се догодило и приликом „реципирањa” Аустријског грађанског законика кроз српски Грађански законик из 1844. године. Сматрамо да се одредбе једног (радно) правног система тешко могу преносити/„хармонизовати”/ у други систем, али и примењивати/тумачити, без претходног познавања принципа, циљева, али и судске праксе изворног правног система.   Појам и принципи радног права Европске уније Иако је приликом оснивања Европске економске заједнице 1957. године, као претече данашње Европске уније, виши ниво животног стандарда прокламован као један од основних циљева саме заједнице, чином њеног оснивања радно право није посматрано у контексту овог прокламованог циља. Наиме, одредбе о слободном кретању људи биле су установљене, превасходно, у интересу компанија како би им се обезбедила радна снага.