Улога локалне самоуправе у систему водопривреде

У тексту који следи, на једном месту и према ужим целинама, систематизоване су све одредбе Закона о водама које се односе на локалну самоуправу, како би њихови органи могли да се лакше сналазе у пракси. Свака од тих одредаба захтева подробну анализу и познавање целине закона будући да постоји велики број упућујућих норми које, тек када се доведу у везу с другим нормама, показују свој смисао и значај   Позитивним прописима знатно су повећане надлежности локалне самоуправе у области водопривреде. Пажљива анализа проширених надлежности локалне самоуправе, у односу на раније прописе, наводи на закључак да је у Републици Србији на делу децентрализација у области водопривреде. Уосталом, на томе инсистирају и прописи Европске уније: улога централне власти јесте у креирању политике у области водопривреде и стварању правног амбијента у коме ће се задовољавати потребе најширег круга корисника, док је у спровођењу, односно реализацији конкретних активности, улога државе све мања, а на значају добијају локална самоуправа и приватна иницијатива. У анализи извора права код нас, а поштујући њихову правну хијерархију, свакако, морамо поћи од Устава Републике Србије („Сл. гласник РСˮ, бр. 83/06), који у члану 86. ст. 1. уводи категорију јавне својине јединице локалне самоуправе. Разуме се, уставне одредбе се потом разрађују законом. У том смислу, најзначајнији корак већ је учињен доношењем Закона о јавној својини („Сл. гласник РСˮ, бр. 72/11), који је у члану 2. прописао да јавну својину, између осталих облика, чини и општинска, односно градска својина и тиме створио претпоставке за активно учешће локалне самоуправе по основу власништва, односно права коришћења, у многим областима, па и у водопривреди. Чланом 9. наведеног закона, прописано је да су воде, водотоци и њихови извори и друга природна богатства у државној својини, при чему се начин и услови њиховог искоришћавања и управљања уређују посебним законом. За органе аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе,