Повреда запосленог на путу од куће до посла: Кад послодавац одговара за штету

Аутор

Повреда на раду је увек довољна за остваривање права по основу социјалног осигурања, али не мора увек бити довољна за остваривање права на накнаду штете од стране послодавца.
Поводом случаја када је запосленог повредио треће лице, у својој одлуци Врховни касациони суд је заузео следећи став:
Не постоји одговорност послодавца за нематеријалну штету насталу услед телесне повреде коју је запосленом, на путу од посла до куће, нанело треће лице, без обзира да ли се та повреда по прописима о здравственом, пензијском и инвалидском осигурању сматра повредом на раду.

Из образложења:

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био запослен код тужене на пословима …. Тужиоца је приликом повратка са посла кући, напало непознато лице и дрвеним предметом нанело тешке телесне повреде. Услед нанетих повреда тужилац је трпео физичке болове и страх, а његова општа животна активност је умањена за 30%. Поводом штетног догађаја, у којем су тужиоцу нанете тешке телесне повреде, подигнута је оптужница против окривљеног ББ.

Првостепени суд је из тако утврђеног чињеничног стања, нарочито чињенице да је тужилац повређен на раду коју потврђује сачињени извештај о повреди на раду, извео закључак о постојању одговорности тужене у смислу члана 164. Закона о раду и њеној обавези да тужиоцу надокнади насталу нематеријалну штету ….

По налажењу Врховног касационог суда, основано се ревизијом тужене указује да су нижестепени судови у овом спору погрешно применили материјално право.

Одредбом члана 164. Закона о раду је прописано да ако запослени претрпи повреду на раду или у вези са радом, послодавац је дужан да надокнади штету у складу са законом и општим актом. Исказ “у складу са законом”, употребљен у наведеној одредби, значи у складу са Законом о облигационим односима. Због тога, послодавац одговара по правилима Закона о облигационим односима о одговорности за штету по основу кривице (члан 154. став 1), односно о одговорности за штету од опасне ствари и опасне делатности (чланови 173. и 174).

Појам повреде на раду дефинисан је у члану 22. Закона о пензијском и инвалидском осигурању
Ако повреду на путу од куће до посла или обрнуто, или на службеном путу, изазове треће лице, запослени ће моћи да оствари права по основу здравственог, пензијског и инвалидског осигурања, али не и по основу накнаде штете јер кривица трећег искључује одговорност послодавца.

У конкретном случају, тужиоца је повредило треће лице па је тим поводом покренут и кривични поступак. Тужена није крива што је треће лице повредило тужиоца, нити је повреда настала од опасне ствари или опасне делатности тужене. Због тога не постоји одговорност тужене за нематеријалну штету насталу услед телесне повреде коју је тужиоцу, на путу од посла до куће, нанело треће лице, без обзира да ли се та повреда по прописима о здравственом, пензијском и инвалидском осигурању сматра повредом на раду. У том контексту је чињеница да је тужена сачинила извештај о повреди на раду, сама по себи, без утицаја на постојање њене одговорности и обавезе да тужиоцу надокнади насталу штету.

(Пресуда Врховног касационог суда, Рев. 438/17 од 22. 3. 2017)

Сентенцу у целости можете прочитати у нашем издању Прописи.нет у делу Судска пракса.