Питање законите државине код стицања права својине на непокретности одржајем
Државина је законита ако се заснива на пуноважном правном основу који је потребан за стицање права својине и ако није прибављен силом, преваром или злоупотребом поверења.
СИТУАЦИЈА КАДА УГОВОР О КУПОПРОДАЈИ НИЈЕ ОВЕРЕН
У ситуацији када се претендује на стицање права својине путем одржаја и позива на закониту државину стечену писменим уговором о купопродаји непокретности, куће или нпр. пољопривредног земљишта, када је исплаћена купопродајна цена и тужилац као купац ступио у посед предметне непокретности, поставља се питање да ли се ради о законитој државини ако уговор о купопродаји није оверен у суду у време када је судска овера била законом прописани услов и начин за ваљан промет непокретности.
Ако је, према Закону о промету непокретности важећем у време извршене купопродаје непокретности, уговор о преносу права на непокретности између физичких лица морао да се закључи у писменој форми, а потписи да се овере у суду, тада уговор који није сачињен како је наведено не би производио правно дејство. Уколико уговор није конвалидиран, не ради се о законитој државини подобној за стицање права својине путем одржаја.
СИТУАЦИЈА КАДА СЕ НЕПОКРЕТНОСТ КОРИСТИ У СВОЈСТВУ ЗАКУПЦА, ПОДСТАНАРА И СЛ.
У одређеном броју случајева тражено је утврђење права својине путем одржаја од стране лица које је непокретност користило заједно с власником непокретности, најчешће даљим сродником који није законски наследник титулара права својине. У таквој ситуацији не ради се о законитој државини и такво коришћење, односно посед непокретности чак ни протеком законског рока од 20 година не може да води стицању својине.
Време коришћења непокретности заједно с власником непокретности, а у својству закупца, подстанара, у својству даљег рођака коме је власник непокретности допустио да непокретност заједно с њим користи, као и у својству члана породичног домаћинства власника непокретности, не може да се рачуна у временски рок који води стицању права својине одржајем јер није испуњен ни услов законитости ни услов савесности.
Није законит основ државине ако је посед стечен уговором о закупу, поготово ако је исти привременог карактера.
О томе говори најновија одлука Апелационог суда у Београду:
У конкретном случају тужилац је државину на предметним катастарским парцелама стекао по основу уговора о закупу који је у својству закупца закључио са Друштвеним фондом за грађевинско земљиште општине Г., као закуподавцем, дана 9. 12. 1992. године, а којим су му предметне непокретности предате на привремено коришћење на период од десет година. Тужилац није имао закониту државину предметних парцела, дефинисану одредбом члана 72. Закона о основама својинскоправних односа, с обзиром на то да није имао пуноважан правни основ потребан за стицање права својине на земљишту, имајући у виду да уговор о закупу не преставља основ за стицање права својине, већ основ за коришћење спорних парцела. Такође, имајући у виду да је државину тужилац на спорним непокретностима имао по основу закљученог уговора о закупу на основу ког је имао право привременог коришћења спорних парцела, то исти није могао оправдано веровати да спорне непокретности користи и држи као власник, односно да тужилац није могао да не зна да непокретности које држи нису његове, па се државина тужиоца не може сматрати савесном, односно да тужилац није био савесни држалац спорних непокретности – катастарских парцела на којима тражи утврђење права својине путем одржаја, због чега путем одржаја не може да стекне право својине на истима.
ФИКТИВНИ ПРАВНИ ПОСАО
У вези са питањем законитости државине као основа за редован одржај поставља се и питање може ли се право својине одржајем стећи на основу фиктивног правног посла. По ставу новије праксе не може јер овако закључен правни посао не води стицању права својине.
О одржају у судској пракси читајте детаљније тексту Весне Филиповић, судије Апелационог суда у Београду и Драгане Марчетић, судије Вишег суда у Београду, у октобарском броју нашег часописа Леге Артис Прописи у пракси.